Miloš Todorović: Samoafekcija i transcendencija. O osnovama Kantove teorijske filozofije (5)

Upravo tekst profesora Miloša Todorovića, koji je čitav svoj radni vek proveo u proučavanju i predavanju Kantove filozofije (naravno, uz ostale velike nemačke majstore poput Hegela, Fihtea, Šelinga), pokazuje u kojoj meri je teško govoriti o opštim filozofskim mestima. Osim što „opšta filozofska mesta” ne postoje. Šta ovo znači?

Kant, a samim tim i osnove njegove teorijske filozofije, opšte je mesto filozofskog obrazovanja. Student koji nije vrlo dobro savladao Kantovu filozofiju, student, dakle, koji nije ovladao najslavnijim Kantovim pojmovima možda, nekako, i uspe da završi studije filozofije, ali dok ne obavi taj elementarni zadatak filozofijom se teško može baviti. Jer, Kant je filozofija sama. Mi mislimo zahvaljujući onome što nam je Kant ostavio u nasleđe. Otud se može reći da je Kant „opšte mesto filozofije”. Istovremeno, filozofija se – može se i tako reći – uvek bavi opštim mestima. Stvarnost, na primer. Svi znamo šta je stvarnost dok nas neko ne pita „šta je stvarnost?”. Tada kreću problemi. Ili vreme. Svi mi imamo iskustvo vremena i svi znamo šta je vreme, sve dok nam neko ne postavi pitanje „a da šta je to vreme?”. Tada se, kao žaba pred zmijom, sledimo pred pitanjem, pred opštim mestom filozofije i života uopšte. Moglo bi se, naravno, od jednog iskusnog profesora filozofije očekivati da složenu Kantovu filozofiju svede i pojednostavi, naročito ako u podnaslov knjige stavi da je reč o nekakvim osnovama. Ali to, u slučaju profesora Todorovića, ne biva.

Dva su (moguća) razloga tome. Nikada Miloš Todorović nije bio sklon pojednostavljivanjima, pa se ni ovoga puta od njega nije moglo očekivati ono što je čitavog svog radnog veka odbijao. Drugi razloga je sam Kant: svako pojednostavljivanje oduzeće nešto od dragocene supstancije njegovog filigranskog dela. Otud se, ponešto paradoksalno, Todorovićev tekst – u koji on ubacuje i iskustvo savremene filozofije, pre svega iskustvo čitanja Martina Hajdegera – ispostavlja kao složeniji od Kantovog teksta, što i jeste, verovatno, neuralgična tačka ove knjige. Pojam refleksije, na primer, odnosno samorefleksije (apercepcije, samosvesti), jedan je od ključnih Kantovih pojmova. Da bi ga objasnio Todorović pribegava veoma gustoj pojmovnoj i jezičkoj mreži koja se i gramatički i pojmovno uvija pod teretom pojma.

Utoliko je knjiga Miloša Todorovića i svojevrsni eksperiment koji će opravdanje potražiti u tumačenjima koja slede po objavljivanju knjige. Knjigu će objaviti izdavač „Akademska knjiga” iz Novog Sada.

Čita Aleksandar Božović
Urednik Ivan Milenković