Džez

U vreme kada je saksofonista Albert Ajler snimio ovo izdanje, fri džez je već uhvatio zamah, a Ornet Kolmen je bio prihvaćen kao legimitan protagonista džez scene i muzički revolucionar. Pa ipak, svet džeza nije bio pripremljen za Ajlera – njegov začudan, ekstremno sirov i nestalno lelujav, a ipak i melodičan ton, uneo je pometnju među muzičare, slušaoce i kritičare koji su oprečno reagovali na njegovu muzičku pojavu.

Intrigantna je bila i kombinacija američke spiritualne muzike poput gospela i radikalne slobodne improvizacije, u kojoj se nije samo saksofon oslobodio konvencionalnih melodijskih, intonacijskih i harmonskih stega, već je čitav trio redefinisao uloge svojih pojedinačnih članova. U tom smislu je Ajlerov trio presudno uticao na mnoge buduće džez sastave, ne samo fri džez opredeljenja, u načinu na koji saksofon, kontrabas, bubnjevi i drugi instrumenti, fluidno menjaju svoje role unutar kompozicija i slušalački doživljaj podele na soliste i ritam sekciju u bendu. Album „Spiritual Unity” je bio prekretnica kako za kratku Ajlerovu karijeru, tako i za džez u celini. Treba pomenuti sve učesnike ovog poduhvata, koji je promenio istoriju džeza, a to su pored Ajlera, bili i kontrabasista Geri Pikok i bubnjar i perkusionista Sani Marej. Sam materijal je snimljen u jednom danu, mono tehnikom, koja je dobrim produkcijskim miksom, do danas zadržala svežinu i autentičnost.

Ajler je tih godina direktno uticao na Džona Koltrejna i njegov prelazak na radikalnije fri džez postave, a u potonjim godinama je uticao na čitave generacije fri džez saksofonista, od veterana poput Čarlsa Gejla sve do znatno mlađeg Džona Dajkmena, koga smo upravo u Studiju 6 Radio Beograda više puta slušali zajedno sa našim bubnjarem Aleksandrom Škorićem, kako evociraju Ajlerove muzičke ideale.

Autor Nikola Marković