Vek harmonike – In memoriam: Sofija Gubajdulina

Sofija Gubajdulina diplomirala je kompoziciju i klavir na državnom Kazanjskom univerzitetu „Nazib Žiganov”, a tokom postdiplomskih studija na Moskvskom konzevatorijumu, Gubajdulina počinje da istražuje nove načine izvođenja na tradicionalnim instrumentima. Zbog ovakvog pristupa i neobičnih sastava koje je koristila u svojim kompozicijama, brzo se izdvojila među kolegama. Dmitrij Šostakovič je njen osobeni kompozitorski talenat podstakao rečima: „Ja vam želim da nastavite da koračate pogrešnim putem”. Može se reći da je mlada Gubajdulina prihvatila ovaj savet i uspela da razvije prepoznatljiv stvaralački stil, uprkos čestim kritikama koje su dolazile od zvaničnika državnih institucija kulture.

Kada su je pitali o uticaju drugih kompozitora na njeno stvaralaštvo, Sofija Gubajdulina je odgovorila da je bilo perioda kada su na njen rad uticali Vagner, ruska škola, Karlo Đezualdo da Venoza i autori Druge bečke škole, ali da je figura prema kojoj oseća konstantnuo divljenje Johan Sebastijan Bah. Bila je fascinirana numerologijom, manipulacijom matematičkih sekvenci, a najviše Fibonačijevim nizom. Premda je bila član Udruženja kompozitora i uz Alfreda Šnitkea i Edisona Denisova smatrana za najistaknutiju kompozitorku savremene muzike u Sovjetskom Savezu, njena dela su često prihvatana sa rezervom. Međunarodnu slavu i priznanje dobila je tek krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, nakon što je emigrirala u Nemačku.

U opusu ove značajne savremene kompozitorke harmonika zauzima važno mesto, a njena dela za ovaj instrument krase smele i nesvakidašnje kombinacije sa drugim instrumentima.

Urednica emisije Marija Vuković