Vinčenco Belini: Pirat

Ovo delo je napisano za milansku Skalu, na libreto Feličea Romanija, a dvadesetšestogodišnjem Beliniju je donela željeni uspeh. Kako je ovo bila tek druga opera koju je pisao za jednu profesionalnu opersku kuću, Belini se itekako potrudio i radio je na partituri čitavih šest meseci, što je u vreme belkanta bilo dugo – s obzirom da su njegovi savremenici poput Donicetija, ili nešto starijeg Rosinija bili primorani da pišu i po nekoliko operskih partitura godišnje. Na premijeri su pevali odlični pevači poput Đovanija Batiste Rubinija, Anrijet Merik-Laland i Antonija Tamburinija, a publika u Skali je operu doživela kao dolazak uzbudljivog novog kompozitora na opersku scenu.

Međunarodni uspeh nije izostao. Postavljena je naredne godine u Beču, a potom u Londonu i Parizu. Tokom XX veka ovo delo je obnovljeno u Rimu 1935. godine kako bi se obeležila stogodišnjica Belinijeve smrti, a posebno je poznata postavka iz 1958. godine u milanskoj Skali u kojoj su pevali Franko Koreli, Marija Kalas i Etore Bastijanini. Danas se sporadično izvodi na gotovo svim većim operskim scenama.

Ova Belinijeva opera je odigrala važnu ulogu u uspostavljanu stila romantične melodrame koju će kasnije razviti Doniceti i Verdi. Impulsivni i rastrzani heroj italijanske romantičarske opere, po prvi put je predstavljen u Gvaltijerovoj uvodnoj kavatini. Belini se oslanjao pri tom na talenat glavnog pevača Rubinija i njegovu sposobnost da iskaže strasna osećanja, ne prekidajući melodijsku frazu, već je samo ukrašavajući. Koliko je Beliniju bilo važno prilagođavanje deonice Gvaltijera Rubiniju, govori i podatak da je kompozitor transponovao vokalnu deonicu za stepen više u odnosu na zapis u partituri. U tom smislu uloga Gvaltijera predstavlja pomak u razvoju tenorskog faha u pravcu pravog dramskog tenora.

Urednica Ksenija Stevanović