Sto godina Radio Beograda – Hor RTS

Na prve podatke o Horu nailazimo listajući časopis „Radio-Beograd” iz oktobra 1939. godine. U tekstu naslovljenom „Osnovan je Hor Radio-stanice” piše da hor broji osamnaest članova, da su svi primljeni na konkursu i da se tom prilikom vodilo računa o dobrom sluhu, zdravom i lepom glasu, poznavanju nota i sposobnosti za lako učenje, kao i da je dirigent Milan Bajšanski, jedan od najboljih horovođa u Beogradu. Svoje prve korake pred mikorofonim Radio Beograda hor je načinio 10. oktobra učestvujući sa Velikim radio-orkestrom, sa kojim i danas stalno koncertrira, a na programu je bio pozorišni komad „Đido”. Samo nedelju dana kasnije hor samostalno nastupa u radio programu pevajući Mokranjčevu Petu rukovet.

Hor, koji je prvih godina nakon osnivanja nazivan „kamernim horom”, što je u stvari i bio, aktivno je učestvovao u realizaciji radijskog programa, ali je nastavio i sa samostalnim koncertima, na kojima je posebno bio usmeren na izvođenje dela jugoslovenskih kompozitora. Nakon oslobođenja Beograda Milan Bajšanski je nastavio da diriguje Horom Radio Beograda, a 1946. za dirigentski pult prvi put je stao Svetolik Pašćan. To je godina koja je u časopisu „Radio-Beograd” označena kao „horska ofanziva”, budući da je naš vokalni ansambl nastupao pred mikrofonima Radija skoro svako drugo veče. Kritika je u to vreme pisala da hor izvodi stilski uobličen program, pre svega „nacionalni”, odnosno dela jugoslovenskih kompozitora, a zatim i ruskih i čeških autora.

Sledeća, 1947. godina bila je veoma značajna za hor budući da je tada reorganizovan u profesionalni ansambl, a za dirigentskim pultom su se smenjivali Svetolik Pašćan i Lazar Buta. Dotadašnji standardni horski repertoar je proširen većim vokalno-instrumentalnim delima, pa je 1946. godine izvedena kantata Sergeja Prokofjeva Aleksandar Nevski, i to pod dirigentskom palicom Mihaila Vukdragovića.

Pedesetih godina dvadesetog veka Hor Radio Beograda bio je svakodnevno aktivan, a dirigenti su bili Svetolik Pašćan, Borivoje Simić, Slavko Zlatić i Josip Kalčić. Naš vokalni ansambl na početku ove decenije doživljava svoj prvi veliki međunarodni uspeh osvojivši prvo mesto na festivalu u Langolenu. Žiri je, kako saznajemo iz nedeljnog ilustrovanog časopisa „Radio-Beograd” koji je izlazio do 1953. godine, bio naročito očaran „toplinom jugoslovenskih pesama koje su u izvođenju ovog hora bile blizu savršenstva. Hor ima najfinije osećaje za meru tako da, iako vrlo snažan, nikada nije preterivao u jačini” – pisalo je u obrazloženju žirija iz Langolena.

Događaj koji je ’pomerio granice’, ne samo regionalne već i evropske, bilo je izvođenje Pasije po Luki poljskog kompozitora Kšištofa Pendereckog, 22. maja 1967, samo godinu dana posle svetske premijere dela. Veliki uspeh koji je ovo izvođenje postiglo najpre u Beogradu, a zatim na Dubrovačkim letnjim igrama, kao i na gostovanjima u Evropi, učvrstilo je visoku poziciju našeg hora na međunarodnoj sceni. Naime, u međunarodnim časopisima kritičari su pisali da naš hor podvlači dramsku sadržinu teksta, isticali su njegov plemenit i sonoran zvuk, čistotu intonacije, precizan ritam sa odnegovanim smislom za agogičko i dinamičko nijansiranje i dikciju teksta pevanog često u originalu.

Osnivanjem Televizije Beograd 1958. godine vokalni ansambl menja naziv u Hor Radio-televizije Beograd, a kasnije postaje Hor Radio-televizije Srbije. Za dirigentskim pultom narednih decenija smenjivali su se Vančo Čavdarski, Svetolik Pašćan, Oskar Danon, Milan Horvat, Mladen Jagušt, Josip Kalčić, Borivoje Simić, Angel Šurev, Živojin Zdravković, Zlatan Vauda, Bojan Suđić i drugi. Za izuzetne profesionalne i umetničke domete koji je postigao izvodeći vokalna i vokalno-instrumentalna dela svetskih i jugoslovenskih autora, hor je nagrađivan priznanjima u zemlji, a samo neka od njih su: Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima i Oktobarska nagrada grada Beograda.

Osim arhiviranja koncertnih snimaka čiji su programi uglavnom namenski koncipirani, hor je ostvario i veliki broj studijskih zapisa koji su pohranjeni u Fonoteci Radio Beograda. Tokom decenija rada programski ciljevi nisu se bitno menjali: kvalitetno, najčešće premijerno izvođenje i snimanje kompozicija domaćih autora, premijerno predstavljanje onih ostvarenja svetske umetničke baštine koja do tada nisu bila zastupljena na koncertnim podijumima u Srbiji, kao i izvođenje monumentalnih vokalno-instrumentalnih dela, najčešće u saradnji sa Simfonijskim orkestrom RTS-a, ali i sa drugim renomiranim ansamblima u zemlji i regionu.

Ciklus je uredila Marija Vuković