Svetske muzičke pozornice

Na početku emisije čućete simfonijsku poemu Bajka Sofije Gubajduline iz 1971. godine, koja je prvobitno bila namenjena dečjem radio programu, a zasnovana je na bajci Mali komad krede češkog pisca Miloša Macoureka. Kompozitorka je jednom prilikom istakla sledeće: „Izuzetno mi se dopala ova bajka, a delovala mi je toliko simbolično u vezi sudbine umetnika da sam razvila veoma lični odnos sa njom. Naime, glavni lik je mali komad krede za pisanje na tabli. On sanja kako crta dvorce, prelepe bašte sa paviljonima i more. Ali iz dana u dan prinuđen je da na tabli ispisuje suvoparne reči, brojeve i geometrijske figure, postajući sve manji, za razliku od dece koja svakodnevno rastu. Komad krede gubi nadu da će mu pružiti priliku da nacrta sunce ili more, a ubrzo postaje toliko mali da se više ne može koristiti na školskom času, pa ga bacaju… Iako je mislio da se našao u totalnom mraku, ispostavilo se da je reč o džepu jednog dečaka koji je, izvadivši ga, počeo da crta dvorce, bašte sa paviljonima, more i sunce. Komad krede je bio toliko srećan da nije ni primetio kako se rastvorio u crtežu ovog lepog sveta”.

Druga tačka bio je Violinski koncert u de molu, opus 8 Riharda Štrausa, u kojem je kao solista nastupio Reno Kapison, a koncert je zaokružen Petom simfonijom u Es duru, opus 82 Jana Sibelijusa, koju je kompozitor pisao po porudžbini Vlade Finske povodom svog pedesetog rođendana. Prvobitna partitura simfonije nastala je 1915, a potom je 1916. i 1919. godine kompozitor delo revidirao u verziju koja se izvodi i danas. Originalnu partituru 8. decembra 1915. godine premijerno je interpretirala Filharmonija iz Helsinkija pod upravom samog Sibelijusa, dok je konačnu verziju simfonije, u izvođenju ovih umetnika, publika imala prilike prvi put da čuje na koncertu održanom 24. novembra 1919. u Helsinkiju.

Urednica Irina Maksimović Šašić