Muzika viva – Dela Jespera Nordina

Ovaj umetnik srednje generacije prepoznatljiv je po spoju švedske tradicionalne muzike, roka i improvizovane muzike, a poslednjih godina njegova dela se redovno nalaze na repertoarima značajnih orkestara u Švedskoj i Evropi.

Delo koje ćemo predstaviti u večerašnjoj emisiji nastalo je 2018. godine u saradnji Nordina sa dvojicom uglednih muzičara – klarinetistom Martinom Frestom i dirigentom Esa-Pekom Salonenom, sa željom „da se istraži mesto susreta čovečanstva, muzike i tehnologije”. U pitanju je triptih za veliki orkestar, klarinetistu, dirigenta i živu elektroniku, dok je za koncertno izvođenje pripremljen i vizuelni sloj koji se stvara u realnom vremenu. Uz pomoć senzora za pokret, solista i dirigent kontrolišu elektronski part i u mogućnosti su da zabeleže kako zvuk orkestra, tako i da sviraju na interaktivnim instrumentima, takozvanim „gestrumentima”. Tri segmenta ovog triptiha čine okvirni stavovi Struje i Talasi, između kojih se nalazi centralni deo, Izranjanje, zamišljen kao koncert za klarinet.

U stavovima Struje i Talasi, Nordin istražuje sasvim nov način na koji dirigent uspostavlja vezu sa orkestrom. U Strujama, on „zamrzava” i uveličava različite elemente zvuka koji stvara orkestar, te usmerava zvuk na različita mesta unutar auditorijuma, koristeći pažljivo postavljene zvučnike unutar prostora. U stavu Talasi, dirigent dobija dvostruku ulogu rukovodioca ansambla i soliste. Naime, tokom izvođenja Esa-Peka Salonen snima i pravi lupove od zvuka orkestra, stvarajući monumentalne zvučne pejzaže. Na kraju ovog stava, Nordin ponovo uvodi zvuk klarineta, koji se sada pridružuje dirigentu u duetu za klarinet i živu elektroniku.

Centralni deo triptiha Izranjajući iz struja i talasa, čini kompozicija pod nazivom Izranjanje. U pitanju je delo za klarinet, orkestar i „gestrument” – interaktivni program koji je dizajnirao sam Nordin, i uz pomoć kog „virtuelni orkestar“ koristi isti materijal koji izvodi ansambl na sceni. Na ovaj način, prema mišljenju Nordina, tehnologija postaje organski nastavak partiture, umesto sloj koji joj je pridodat. Klarinetista Martin Frest je poznat po svom ekspresivnom načinu sviranja, u kojem pokret zauzima važno mesto. U Nordinovom koncertu Izranjanje ovaj Frestov manirizam postaje integralni deo kompozicije, jer senzori za pokret prevode ove informacije u muziku koja se odvija u realnom vremenu.

Urednica emisije: Ivana Neimarević