Kristof Vilibald Gluk: Ifigenija na Aulidi

Ovo ambiciozno veče, kada su na Festivalu u Eks-en-Provansu, prikazane i Ifigenija na Aulidi i Ifigenija na Tauridi kao svojevrstan diptih, osmislio je slavni ruski režiser Dmitrij Černjakov, koji je dugi niz godina želeo da prikaže obe Glukove Ifigenije u sukcesiji, ne bi li tako pokazao široki dramski i psihološki luk ove mitološke junakinje – od žrtve bogovima na Aulidi do egzekutorke na Tauridi. Kako to kaže Pjer Odi, direktor festivala, ova tematika je sveprisutna, jer je to priča o „ljudskoj krhkosti, o otporu spram sopstvenog varvarstva, ostvarena u okviru najsublimnije i najpatetičnije umetničke forme – opere”.

Ifigeniju na Aulidi i Ifigeniju na Tauridi razdvaja pet godina, u kojima je Gluk uspeo da pridobije parisku publiku za svoj reformisani vid opere. Nemački kompozitor je stigao u Pariz iz Beča sa željom da osvoji tamošnju opersku scenu, ali da na kraju svoje karijere napravi još jedan poduhvat – da revitalizuje, na svoj način, francusku lirsku tragediju. Ifigenija na Aulidi je prikazana sa uspehom 1774. godine, a u svojoj osnovi nosi obnovu interesovanja za antiku, koja je započela nekih dvadeset godina ranije iskopavanjem Herkulanuma i objavljivanjem čuvene „Istorije antičke umetnosti” Johana Joahima Vinkelmana.

Glukove Ifigenije su sinteza ’klasičnih’ strujanja epohe – sa jedne strane, tu su likovi koje krase čistoća, trezvenost i plemenitost, a sa druge, oni su prirodni, emotivni i energični. „Antika na kraju XVIII veka nije tek hladni mermer, ona je dubinski strastvena. Svi oni koji su u to vreme želeli, poput Gluka, da reformišu operu izražavali su želju da se vrate obliku tragedije koji je bio jednostavan po sredstvima, a snažan u svom dejstvu: da iskažu ljudsku prirodu što preciznije moguće, kako se ona pomalja u najkritičnijim trenucima života. Grčki mitovi su bili bogati primerima i situacijama koje su mogle da dirnu i da upozore publiku”. Ovo su reči Timotea Pikara, dramaturga, umetničkog savetnika Festivala u Eks-an-Provansu i autora studije o Kristofu Vilibaldu Gluku koje dobro opisuju svet Glukovih Ifigenija koje slušate u emisiji posvećenoj operskoj umetnosti .

Pored Korin Vinters, nastupaju i Rasel Braun kao Agamemnon, Alasder Kent kao Ahil, Veronik Žans kao Klitemnestra, Sula Parasidis kao boginja Dijana i Tomaš Kumijenga kao Arkad.

Urednica Ksenija Stevanović