Gramofonija – Dela Kloda Debisija

Dajnagruv ploče poput ove su već bile tema prethodnih emisija, u kojima je pretežno bilo reči o mestu ove tehnologije u istoriji diskografije. Međutim, kako je Minšov snimak Debisijevih dela koji ćete večeras slušati među prvima koje su producent Ričard Mor i snimatelj Luis Lejton realizovali u novim uslovima, značajno je razmotriti kakve su sve promene u produkciji ploča uvedene pojavom Dajnagruva. Inicijator ovog projekta je bio Hari Olson, jedan od najčuvenijih inženjera XX veka sa velikim brojem patenata koji se koriste u audio industriji. On je okupio tim stručnjaka iz različitih oblasti, želeći da obuhvati problem snimanja muzike od stvaralaca i izvođača, preko produkcije, sve do slušalaca u svojim kućama ili na radnim mestima. Nakon opsežnog istraživanja slušalačkih navika, dostupne tehnologije i tendencija muzičara, Olsonov tim je napravio potuno nov kompleks studija sa unikatnom opremom čije su performanse prilagođene rezultatima istraživanja. Oni su ustanovili da većina publike sluša ploče na prosečnom gramofonu u relativno malim sobama i sa zvučnicima koji ne rasipaju zvuk dovoljno, već je on više usmeren. Dajnagruv je trebalo da procesuiranjem signala redukuje uticaj ovih okolnosti na reprodukciju. Za razliku od stručne kritike, publika je bila generalno zadovoljna inovacijama, te je ova ploča imala više desetina reizdanja, ali je već na omotima s početka osamdesetih godina oznaka Dajnagruv bila uklonjena.

Pored brojnih tehnoloških inovacija na polju dizajna studija, mikrofona, magnetofona, hemijske formulacije trake i drugih, najkontroverzniji segment Dajnagruv poduvata je bio dinamički spektralni ekvilajzer koji je trebalo da nadomesti uticaj kućne reprodukcije na kvalitet zvuka. Ovaj uređaj je pojačavao basove u tihim segmentima i visoke frekvencije u glasnim delovima na inače veoma kompresovanim snimcima. Iako je logika iza ovakvog postupka i dizajna uređaja sasvim utemeljena u naučnom istraživanju, a zvučni rezultat na prosečnoj opremi u malom stanu je dao zadovoljavajuće rezultate, audiofili i muzičari su bili izrazito protiv i to čini se iz istog razloga – Dajnagruv je narušavao prirodnost i dinamička svojstva živog zvuka. Pored toga, Dajnagruv je bio zamišljen da radi sa starijom opremom koja je već početkom sedamdesetih godina bila prevaziđena, tako da je i potreba za ovakvim sistemom prestala da postoji. Međutim, Olsonov projekat je ipak ostavio značajnog traga u istoriji kao jedan od prvih u muzičkoj industriji koji je snimljenu muziku sagledavao u širem kontekstu društvenih, kulturnih i ekonomskih kretanja, kojima je nastojao da je prilagodi.

Autor Milan Milojković
Urednica Sanja Kunjadić