Čejni Rajan: Ubijanje i umiranje radi javnog mnjenja (2)

Tekst koji ćemo emitovati na našem programu preuzet je iz časopisa za filozofiju Conatus koji je prošle godine objavio broj posvećen problematici etike rata. Urednik zbornika i autor uvodne studije, filozof i etičar Jovan Babić ističe da „etika rata može zvučati kao nemoguća kombinacija reči — kako opravdati ono što naizgled nije moguće opravdati? Rat je prima facie nemoguće opravdati. Ipak, ratovi su činjenica ljudske stvarnosti, i oni među nama koji imaju nesreću da žive u ratnim vremenima — na neki način to smo svi mi — znaju da stvarnost nije samo mogućnost, i da oznaka prima facie ne pomaže u odgovoru na pitanje šta mora biti učinjeno, te da neopravdanost ne znači nemogućnost. Moramo razumeti da bismo mogli objasniti, a objasniti da bismo imali validnu procenu, posebno kada je ono što se dešava važno i ima dalekosežne posledice. Ratovi su takvi fenomeni. Živimo usred tih fenomena i moramo razumeti ne samo njihovu tragičnu i često kataklizmičnu prirodu, već i njihovo značenje, strukturu i logiku njihovog funkcionisanja. Trebalo bi da razumemo da rat nije nešto što se dešava samo drugima, niti da je to stvar prošlosti. U ovom zborniku objavljeno je trideset tri eseja koji istražuju rat iz različitih uglova, ponekad sa suprotstavljenih stanovišta, istražujući neka od najintrigantnijih pitanja ratovanja u vremenima koja karakterišu radikalne promene u svetu u previranju. Zbornik svakako nudi mnogo podsticajnih ideja za razmišljanje o najvažnijim aspektima ratovanja i njegovoj širokoj fenomenologiji”.

Polazna tačka u tekstu Čejnija Rajana je prva velika američka vojna akcija u Evropi tokom Drugog svetskog rata, „Operacija Baklja”. Ova akcija bila je kontroverzna jer je američka vojska smatrala da je vojno beskorisna, ako ne i kontraproduktivna. Ipak, vojsku je nadglasao predsednik Ruzvelt s obrazloženjem da, iako nije bila vojno neophodna, bila je politički opravdana. Ovo ignorisanje vojne neophodnosti izgleda kao kršenje standardnih pravila o legitimnosti vojne sile. Po mišljenju autora, opštije pitanje koje se nameće jeste odnos između vojnih i političkih interesa u ratovanju i u većem delu rada on upravo razmatra odnos između ove dve dimenzije u ratu: vojne i političke. Čejni Rajan pokazuje da je politička dimenzija najvažnija, kao i najproblematičnija za legitimnost rata. Ipak, ona se zanemaruje u standardnim teorijama pravednog rata. Naposletku, autor se vraća na probleme koje je postavila „Operacija Baklja”, a posebno na zlo koje je naneto vojnicima – u ime ubijanja i umiranja radi javnog mnjenja.

Tekst je preveo Rade Kalik.
Urednice Olivera Nušić i Tanja Mijović.