Godišnjice velikih filozofa – Irina Deretić o Platonu

Platon, filozof iz Atine i jedna od najuticajnijih ličnosti u istoriji zapadne civilizacije, živeo je u periodu od 427. do 347. godine pre nove ere. U njegovim sačuvanim delima, pisanim najčešće u formi dijaloga izvanrednog literarnog kvaliteta, obrađena su gotova sva filozofska pitanja i pokrenuta pitanja kojima se i danas bave naučnici i filozofi.

Irina Deretić počinje svoje izlaganje osvrtom na novija istraživanja o Platonovom stvaralaštvu, a posebno na filozofski pokret nastao u Tibingenu 60-ih godina XX veka, čiji je cilj bio da se na osnovu svedočanstava o Platonovim predavanjima rekonstruiše njegovo nepisano učenje koje, pre svega, počiva na teoriji načela (jednog i neodređene dvojine), ejdetskih brojeva i na geometrijskoj konstrukciji stvarnosti.

U nastavku izlaganja autorka će se baviti Platonovim učenjem o tri aspekta psihičkog ili, kako je starogrčki mislilac pisao, tri dela duše (nagonskom, srčanom i razumskom), te vrlinama svojstvenim svakom od tih delova. U četvrtoj knjizi dijaloga Država, Platon svoje učenje o vrlini dovodi u psihološko-politički kontekst pa, shodno tome, kao što u pojedincu razum treba da vlada nad nagonima i srcem, tako i državom treba da vladaju oni koji su najrazumniji, da ratnici budu oni najsrčaniji (budući da im je hrabrost i želja za slavom glavna vrlina), a da rade oni u kojima je nagonski deo duše dominantan (jer je njima najviše stalo do materijalnih dobara). Irina Deretić zapaža da su ova tri dela duše zapravo tri tipa motivacije, pri čemu su oni izvorni,  jednostavni, međusobno nesvodivi i svaki ima elemenat kognicije (po čemu se ljudski nagoni i razlikuju od životinjskih). Posebno je zanimljivo to što Platon uvodi ove nivoe motivacije preko misaonih eksperimenata, čiji su predmet ljudi u konfliktu, a razlog konflikta je upravo ta nesvodivost tipova motivacije. Ova psihološka podela strukture ličnosti, koja po nekim elementima veoma podseća na frojdovsku, omogućila je Platonu da definiše vrline kako pojedinaca, tako i klasa u polisu.

 Urednica ciklusa: Tanja Mijović