Umetnost interpretacije

Rođena u Beogradu 1928. godine, Olivera Đurđević je studije klavira završila u klasi Emila Hajeka, ali je potom specijalizaciju nastavila u Minhenu, gde je odabrala čembalo kao glavni instrument. Tako je postala naša prva čembalistkinja, čijim je zalaganjem ovaj instrument i uveden u redovan akademski program na Faklutetu muzičke umetnosti u Beogradu. Bila je šef katedre za Kamernu muziku i čembalo od 1970. do 1993. godine, a osnovala je i Studio za čembalo pri Studentskom kulturom centru. Kao solistkinja, održala je veliki broj koncerata širom sveta, a posebno je bila posvećena kamernom muziciranju, izvodeći muziku najrazličitijih epoha - od ranobaroknih kompozicija za čembalo, do dela savremenika – Radovanovića, Erića, Kulenovića, Despića... od koji su joj mnogi posvećivali svoja ostvarenja.

Sarađivala je sa brojnim ansamblima, pre svih sa Zagrebačkim solistima sa kojima je obišla čitav svet, zatim sa ansamblom Muzika humana; nastupala je u Klavirskom triju i klavirskom kvartetu Radio Beograda, u triju Done di Belgrado te bila klavirska saradnica mnogobrojnih vokalnih i instrumentalnih umetnika. Preminula je u Beogradu, 28. decembra 2006. godine.

U tekstu objavljenom u „Politici” 1977. godine, opisana je kao „muzičar snažnog osećanja ritma, preciznog udara, jasne artikulacije”. Iako je gajila posebnu ljubav prema muzici engleskih virdžinalista, smelo se upuštala i u interpretaciju savremene muzike. Govoreći o jednom nastupu ove umetnice, Snežana Nikolajević je 1972. zapisala sledeće: „uspela je da izrazi različite aspekte svoje umetničke ličnosti, pre svega nepogrešno osećanje mere i stila, siguran ukus pri odabiru programa i znalačko korišćenje izražajnih i tehničkim mogućnosti klavsena – instrumenta koji je upravo ona učinila prisnim i dragim mnogim ljubiteljima muzike”.

Urednica emisije: Ivana Neimarević