Putevi proze

Emil Sioran: Sveske (4)

U emisiji Putevi proze možete slušati fragmente iz „Svezaka” Emila Siorana, pisanih u periodu od 1957. do 1972. godine.

Emil Sioran je, od prvih svojih tekstova do poslednjih knjiga, ostao između filozofije i književnosti. Ni filozofija ni književnost. I filozofija i književnost.

U trenutku kada počinje da ispisuje „Sveske” Sioran je već slavan u Francuskoj i, uz Sartra i Kamija (kojeg, inače, ne smatra velikim piscem), jedan je od najslavnijih intelektualaca tog vremena. „Sveske”, međutim, svedoče o nečemu što se može zaključiti i iz Sioranovih knjiga: duboki Sioranov pesimizam, praćen mizantropijom, ali i nezadovoljstvom sobom, gotovo je organski stopljen sa njim. Zbog toga su Sioranovi zapisi iz „Svezaka” briljantni i moćni, i, istovremeno, toliko zasićujući da se ne mogu slušati predugo (otud i relativno kratke emisije: nije lako podneti Sioranov intenzitet tuge). Zbog toga, uostalom, budući svestan gustine teksta, Sioran i piše u fragmentima koji, često, nisu duži od jedne rečenice, ili samo nekoliko reči. Taj efekat, pak, Sioran postiže izuzetnim književnim darom i izvanrednim razumevanjem filozofskih tekstova.

Sioranove „Sveske” su svojevrsno remek-delo zgusnutog izraza i natprosečne jezičke usredsređenosti.

S francuskog preveo Bojan-Savić Ostojić
Čitaju Aleksandar Božović i Željko Maksimović
Urednik Ivan Milenković