Oratorijum –Georg Fridrih Hendl: Samson

Po dolasku u London 1710. godine, Hendl je sebi zadao cilj uspostavljanja italijanske opere na engleskom tlu. Ispočetka, ova Hendlova misija je proticala odlično, da bi vremenom engleska publika, iz brojnih razloga – pojave konkurencije, rivaliteta između dvora i aritstokratije, ali i zbog autentične indiferentnosti spram opere kao takve – počela da se osipa, a entuzijazam za ovom muzičko-scenskom formom sa kontinetna da jenjava. Hendl se zato, od tridesetih godina 18. veka, okreće oratorijumu na engleskom jeziku, koji mu omogućava da obezbedi egzistenciju i održi ugled u društvu, ali mu pruža i sve veći i u velikoj meri osvežavajući, stvaralački izazov. Isprva je radio na adaptacijama svojih već postojećih dela, koristeći usluge nedovoljno iskusnih libretista, ali od 1736. godine Hendl se okreće vrednijim tekstualnim predlošcima. Te godine je iskoristio tekst Džona Drajdena u odi Aleksandrova gozba, da bi potom posegnuo za delom još jednog engleskog velikana Džona Miltona, na osnovu čijih tekstova će nastati i oratorijum Samson. 

Sam nastanak Samsona, vezan je za Hendlov kraći boravak u Dablinu, u koji je otišao da bi se, između ostalog, oporavio od poslednjeg operskog neuspeha, 1741. godine, koji će se ispostaviti kao krucijalan za razvijanje njegove oratorijumske karijere. U irskoj prestonici Hendl je predstavio dva dela koja će mu doneti veliki uspeh – Mesiju i Samsona. Po povratku u London, napravio je reviziju potonjeg dela kako bi ga predstavio publici u Kovent gardenu i ona ga je sa velikim uspehom prihvatila. Za Hendlova života, Samson je, čak, bio popularniji od Mesije, a pored same muzike, tome je doprinelo i obraćanje Miltonovim stihovima. Naime, ovaj pesnik je u to doba uživao status najcenjenijeg engleskog pesnika, a Hendl je u svom oratorijumu iskoristio stihove iz Miltonove poslednje dramske poeme Samson u agoniji koja pokriva poslednje sate ovog biblijskog junaka. Sam libreto je priredio književnik i Hendlov saradnik, Njuberg Hamilton, sa puno takta i stila, adaptirajući Miltonov predložak i stavljajući ga u veću dramsku strukturu, u kojoj je bilo potrebno dopisati određene delove. Hamilton je za tu potrebu koristio i druge Miltonove tekstove, a izmislio je i lik Mike kojem je dao stihove namenjene u originalnoj dramskoj poemi narodu Izrailja. Uz pomoć Hamiltonovih intervencija, dramska struktura oratorijuma prati putanju od tame – duhovne, ali i realne – oslepljenog Samsona, ka novoj snazi i božanskoj svetlosti. 

Urednica Ksenija Stevanović