Muzika viva - 69. Međunarodni Rostrum kompozitora

Ova manifestacija, koja se svake godine organizuje pod okriljem Internacionalog saveta za muziku koji deluje pri Unesku, drugi put je održana u Holandiji, a domaćin takmičenja je bio Kraljevski konzervatorijum u Hagu, od 16. do 19.maja. Tokom četiri dana takmičenja, predstavile su se 22 radijske kuće sa četiri kontinenta, a ukupno je izvedeno 41 delo u dve kategorije - opštoj i selekciji autora do 30 godina.

Kompozicija „Čistači zvezda“ Anhelike Kastejo uvršćena je među preporučena dela u generalnoj kategoriji, kao jedno od 10 najuspešnijih ostvarenja na ovogodišnjem takmičenju. Ova autorka, rođena je u Meksiku 1972. godine, gde je stekla muzičko obrazovanje, ali se posle studija u Kanadi, Holandiji i Austriji, od 1999. trajno nastanila u Beču. U austrijskoj prestonici aktivna je kao kompozitorka i izvođačica savremene i elektronske muzike, ali i kao organizatorka različitih muzičkih događaja, među kojima se izdvaja koncertni serijal „Nova muzika u Svetom Ruprehtu“ u okviru koje je realizovala na stotine kuturnih dešavanja. Kao kompozitorka, Anhelika Kastejo često piše za instrumente koje i sama svira – kontrabas blok flautu ili različite elektronske uređaje, ali i za tradicionalne kamerne i orkestarske sastave. Delo kojim se predstavila na ovogodišnjuem Rostrumu kompozitora napisano je 2021. godine, a nastalo je na inicijativu dirigentkinje Marin Alsop. Prvobitno, ova kompozicija je trebalo da bude izvedena povodom obeležavanja godišnjice lansiranja teleskopa „Džejms Veb“, te je ideja zagledanosti u nebesa, u zvezde, od početka bila utkana u nastanak kompozicije. Proučavajući različite tekstove, Anhelika Kastejo je naišla na priču argentinskog pisca Hulija Kortazara, „Čistači zvezda“ u kojoj zvezde, poput ljudi, međusobno komuniciraju, igrajući se sa svetlošću i tamom. Pri realizaciji same kompozicije, Anhelika Kastejo je koristila snimke pevanja, govora i disanja Barbare Henigen, dok je ova pevačica i dirigentkinja pripremala Malerovu „Četvrtu simfoniju“, te se materijal ovog poznatog simfonijskog ostvarenja, takođe provlači kroz zvučno tkivo kompozicije. Pored toga, Kastejoova koristi i terenske snimke vetra, talasa, kao i zvukova svakodnevice, poput telefona i telefonskih sekretarica, koje obrađuje i povezuje sa akustičnim zvucima, stvarajući kompaktnu, lučnu formu dela.
U generalnoj kategoriji preporučena je i kompozicija „Iz mase besnog okeana“ Albertasa Navikasa. Autor ovog dela je svestran mladi umetnik i naučnik, koji je pored diplome mastera u oblasti kompozicije, stekao i doktorat kao molekularni biolog, te se trenutno u okviru svojih post-doktorskih studija na institutu „Kiri“ u Parizu bavi problematikom progresije karcinoma. Uprkos ovim aktivnostima, Navickas je i višestruko nagrađivani kompozitor i laureat priznanja kao što su nagrada za najbolju kompoziciju koju dodeljuje Litvansko udruženje kompozitora, zatim za najbolju multimedijalnu kompoziciju na takmičenju bečkog Koncerthausa, litvanski „Zlatni scenski krst“ i druge. Kompozicija „Iz mase besnog okeana“ kojom se Albertas Navikas predstavio na takmičenju u Hagu, naziv je dobila po pesmi Volta Vitmena. Napisana za osam glasova i pet violončela, ova kompozicija predstavlja svojevrsnu „vežbu“ u istraživanju mogućnosti ostvarivanja kontinuuma između melodije i harmonije. Delo je nastalo u okviru projekta „Monohrom“, te se autor ograničio na korišćenje ansambala iste tonske boje i sučeljavanje jednog glasa, naspram „mase“, tako što se melodija jednog glasa širi i po vertikali, odnosno harmonski, kao i po horizontali, odnosno kroz polifono preplitanje glasova. Ansambl violončela, ovde je iskorišćen kao nastavak ljudskih glasova, koji najpre preuzima vokalne harmonije, a kasnije ih pojačava, pre svega šireći dinamički raspon melodija.
U emisiji ćete čuti i kompozicije „Moja duša čeka“ Diane Čemerite i „Kada zakoračim u svoj vrt“ za sopran i elektroniku Jure Elene Šedite ovih litvanskih autorki, kao i delo „Melodrama“ Sojon Park koja je predstavljala Austriju.

Urednica emisije: Ivana Neimarević