Kompozitor meseca – Johanes Brams

Klavirskom triju opus 8, ambicioznom ostvarenju i prvom pokušaju sinteze klasične i romantičarske tradicije, prethodio je veći broj kompozicija koje su najvećim delom potom uništene ili izgubljene. Glavna tema prvog stava Klavirskog trija opus 8 ima širinu i melodičnost koja podseća na Šuberta, dok je himnična tema u Adađu inspirisana Betovenom, a dinamičan Skerco napisan je u Mendelsonovom stilu. Na sve pomenuto, Brams je ovoj kompoziciji dodao i barokni kontrapunkt, sa obimnim fugatom u prvom stavu. Više od trideset godina kasnije, kada je izdavač Simrok otkupio prava od Brajtkopfa i Hertela za ovo i druga rana ostvarenja, Brams je iskoristio priliku da revidira delo. Tada je izbacio fugato, šireći strukturu dela i komponujući nove teme. Ove izmene nisu prihvaćene sa oduševljenjem, ali je trio na kraju stilski bio bliži Bramsovim poznim kamernim delima.

Gudački sekstet u Be duru opus 18 nalazi se na čelu grupe od sedam kamernih dela nastalih u periodu od 1859. do 1865. godine. Ova ostvarenja predstavljaju punu zrelost kompozitorske tehnike Johanesa Bramsa, u kojoj je uticaje svojih prethodnika, prvenstveno Betovena i Šuberta, ujednio u svoj jedinstven stil.

Sekstet u Be duru karakteriše spoj savremenih orkestarskih serenada i Hendlovih varijacija za klavir. Glavna tema podseća na temu iz Klavirskog trija opus 8, ali je kompaktnija i suzdržanija. Lagani stav, čija tema i bas u stilu čakone podsećaju na Betovenove klavirske varijacije, delimično ublažavaju Bramsov inače izražen romantičarski pristup varijacionoj formi.

Pored kvarteta, kvinteta i seksteta, Brams je do 1865. godine napisao i Trio sa prirodnom hornom opus 40, čija boja i izražajne mogućnosti daju jedinstven zvuk ovom ostvarenju, ali su uticale i na formalne odlike kompozicije. Naime, Brams je prvi put napustio sonatnu formu u prvom stavu, smatrajući da će struktura ronda biti pogodnija za ispoljavanja punog opsega mogućnosti ovog instrumenta.

Od 1865. do 1873. godine Brams nije napisao nijedno kamerno delo, posvećujući se u ovom periodu pre svega horskoj muzici. Nakon pauze, vratio se kamernom žanru te u ovoj stvaralačkoj fazi nastaju mnogobrojni kvarteti, kvinteti, trija i sonate. Poslednjoj grupi pripadaju i Trija i Kvinteti sa klarinetima, kao i Sonate za klarinet i violu. Ova dela karakteriše zamagljivanje granica sonatnog oblika u prvim stavovima, jer Brams stvara kompleksne tematske celine, u kojima su početni motivi istovremeno uvodnog karaktera, ali postaju i sastavni deo ekspozicije.

Autorka Jelena Damjanović