Kompozitor meseca – Jozef Hajdn

Celokupni Hajdnov kamerni opus koncentrisan je oko 68 gudačkih kvarteta. Njegovi rani kvarteti komponovani su u tri grupe odvojene dugim vremenskim pauzama; deset ranih dela za barona Firnberga datiraju iz 50-ih godina 18. veka; opusi 9, 17 i 20 nastali su oko 1770. i poslednju grupu čini opus 33 iz 1781. godine. Svaka grupa otkriva različite izvođačke i estetske aspekte samog žanra. Tako na primer Firnbergovi kvarteti sadrže solističke deonice violončela bez kontinua, te oni zapravo pripadaju jednoj vrsti divertimenta, sa kojim dele instrumentalni sastav, prijemčive, jednostavne melodije i četvorostavačnu, a neretko i petostavačnu formu u kojoj se smenjuju brzi, lagani stavovi i menuet. Hajdn je uspeo da i u ovim delima manjeg obima otkrije visoke umetničke domete koji podrazumevaju rimtičku vitalnost, instrumentalne dijaloge i bogate razvojne odseke.

U delima nastalim oko 1770. godine, a kojima pripadaju opusi 9, 17 i 20 Hajdn je uspostavio četvorostavačnu formu kvarteta sa dva brza stava koji uokviruju delo i laganim stavom i menuetom. Ona su većeg obima, sa većim estetskim i emotivnim nabojem, a ove odlike Hajdn je nastavio da neguje do kraja svog života. Istovremeno, ova dela obuhvataju odlike Šturm und drang stila, sa molskim tonalitetima i finalima u formi fuge.

Poslednju grupu ranih kvarteta, kojoj pripada Hajdnov opus 33 iz 1781. godine, karakterišu manje dimenzije u odnosu na dela iz prethodne grupe, intimniji ton, jednostavniji izraz, suptilna instrumentacija i duhovitost. Hajdn se pored toga okrenuo homofonim, periodičnim temama, a u laganim stavovima i finalima je sve češće koristio formu ronda, umesto sonatne forme. Premda formalno deluju jednostavno, Hajdn se zapravo u ovim delima poigravao sa konvencijama samog žanra i muzičkim postupcima, a istoričari muzike ih smatraju prvi modernim kvartetima.

Kvarteti iz pomenutog opusa 33 predstavljaju važan događaj u deceniji koja se smatra krucijalnom u razvoju bečkog gudačkog kvareta, jer su se tada Hajdnu pridružili Mocart i mnogi drugi kompozitori u procesu kultivisanja ovog žanra. Naime, sve odlike kvarteta iz epohe klasicizma, prvi put su se u celini pojavile u Mocartovim kvartetima posvećenim Hajdnu. Hajdn mu je odgovorio kvartetima opus 50, 54/55 i 60, u kojima je kombinovao ozbiljan ton i formu sa popularnim, prijemčivim melodijama svojih ranijih dela.

U kvartetima iz poslednje decenije 18. veka, Hajdn je usvojio takozvani javni stil, koji se povezuje sa njegovim iskustvom u Londonu. On je smišljeno, kako u Londonskim simfonijama, tako i u ovim kvartetima, želeo da se u najboljem svetlu predstavi širokoj publici, te ga je ova interakcija podsticala na smelija i originalnija rešenja. Dodatno je proširio dimenzije stavova, inkorporirajući više različitih tema, sa izraženim kontrastima i udaljenim tonalitetima.

Autorka Jelena Damjanović