Svetske muzičke pozornice

Nastupili su članovi Simfonijskog orkestra Frankfurtskog radija, za dirigentskim pultom je bio Alen Altinoglu, dok je solistkinja bila Hilari Han koja je izvodila Prvi violinski koncert u De duru, opus 19 Sergeja Prokofjeva. Pored ovog dela, na programu su bila i dva ostvarenja Dmitrija Šostakoviča: Prva simfonija u Ef molu, opus 10 i Skerco u Fis molu, opus 1 koji je Šostakovič komponovao 1919, kada je imao samo trinaest godina, u znak zahvalnosti svom profesoru Maksimilijanu Štajnbergu, u čijoj je klasi je pohađao studije komponovanja na petrogradskom Konzervatorijumu.

Sergej Prokofjev je prvobitno planirao da Prvi violinski koncert u De duru, opus 19 premijerno predstavi u Sankt Peterburgu novembra 1917. Međutim, u ovoj godini Velikog rata, a potom i Oktobarske revolucije, odustao je od svog plana, a ubrzo je i napustio Rusiju. Premijera je upriličena tek 1923. u Parizu, ali delo nije odmah naišlo na topao prijem. Tada je mladi Žorž Orik dao kompozitoru zlonamernu kritiku rekavši da delo "zvuči kao Mendelson", a premijeri su prisustvovali i velikani umetničke scene poput Pabla Pikasa, Artura Rubinštajna, Nađe Bulanže, Karola Šimanovskog, kao i mađarski virtuoz Jozef Sigeti, koji se kasnije angažovao da Prvi violinski koncert Sergeja Prokofjeva bude predstavljen u pravom svetlu. Inače, Hilari Han je istakla kako je reč o "jedinstvenom koncertu u violinskoj literaturi, pošto je gotovo svakoj noti potrebna jedinstvena boja i drugačiji tehnički pristup... To je jedan veliki mentalni izazov, a ujedno i veoma zabavan", reči su Hilari Han.

Drugi deo koncerta ispunila je Prva simfonija u ef molu, opus 10 Dmitrija Šostkoviča, koju je kompozitor pisao kao 19-godišnjak i koja mu je donela veliki međunarodni uspeh. U ovom delu, inače diplomskom radu, Šostakovič je anticipirao glavne odlike svog kompozitorskog stila: inovativan pristup u vođenju melodija, humor, ironičan odnos prema stvarnosti i izražem osećaj za tragično.

Urednica: Irina Maksimović Šašić