Putevi proze

Zoran Živković: Tursko kupatilo

U emisiji Putevi proze, od ponedeljka 29. do srede 31. maja, možete slušati priču „Tursko kupatilo” koju čita autor Zoran Živković. Reč je o delu iz nove Živkovićeve knjige pod naslovom „Četiri smrti i jedno vaskrsenje Fjodora Mihajloviča”, koja će uskoro biti objavljena.

„Fjodor Mihajlovič izišao je iz kazina.

Nije se odmah udaljio. Oblačeći kaput, pomerio se malo u stranu da ne ometa one koji su ulazili i izlazili, pa se tu zaustavio uvidevši da, zapravo, ne zna kud bi pošao. Posle potpunog brodoloma koji je upravo doživeo, želeo je da što pre ode odavde. Nije mu se, međutim, vraćalo u hotel. Nije mogao da ostane sam sa svojim crnim mislima u ledenoj sobi, a još manje da sedne da piše novo pokajničko pismo Ani Grigorjevnoj. Šta bi joj, uostalom, napisao? Kako da joj bar objasni, kada već nikako ne može da opravda, to što je prokockao i novac koji mu je poslala za hotel i voznu kartu do Drezdena – novac do koga je došla tako što je založila poslednju stvar koju je još mogla: vlastiti zimski kaput u jeku ledene zime?

Da mu je ostalo nešto sitnine, mogao je bar na neko vreme da odloži užas povratka u hotel ispijajući čaj u jednoj od dve obližnje kafane koje su još radile. Ali izgubio je sve do poslednje pare, a završni čin propasti na ruletu pratila je sve jača mračna naslada, kao da je bezumni gubitnik željno iščekivao muke i poniženja koji mu sada predstoje.

Ako je već tako, zašto odlagati neumitno? Došlo je vreme svođenja računa. Biće ono što mora da bude. Podigao je kragnu kaputa, pa pokunjeno vukući noge pošao ka hotelu. Prevalio je stotinak koraka, kad je nedaleko ispred sebe ugledao mesto koje je sasvim smetnuo s uma. Tursko kupatilo bilo je otvoreno do 23 časa, a tamo je jedino mogao bez para. Bilo je dovoljno da pokaže kartu hotela u kome je odseo; svaki gost imao je pravo na po jednu besplatnu posetu.

No, nije bilo izvesno da će u ovo doba moći da iskoristi tu ulaznicu. Setio se da mu je, kada je prošli put bio u Vizbadenu, do ušiju doprlo govorkanje da kupatilo radi tako kasno zato što se u poznije sate priređuju zatvorene zabave za probranu publiku iz viših društvenih krugova. Ponadao se da ipak nije celo zauzeto. Možda će se naći neki kutak za jednog plebejskog ruskog pisca kome sada nimalo nije do zabave...”

(odlomak iz priče Tursko kupatilo)

Urednica Olivera Nušić.