Majstori baroka – Fransoa Kupren

Fransoa Kupren je rođen 1668. godine u Parizu, kao sin uglednog orguljaša Šarla Kuprena koji je radio pri crkvi Sen-Žervez u Parizu. Nakon očeve prerane smrti, ovo nameštenje mladom je Kuprenu čuvao njegov učitelj kompozicije Mišel-Rišar de Laland, sve do 18. rođendana kada je zvanično nasledio očevu poziciju. Godine 1690. Kupren je napisao zbirku pod nazivom Komadi za orgulje i De Laland, prepoznavši talenat svog učenika i smatrajući dela vrlo inovativnim i „dostojnim da budu predstavljena javnosti”, svojim uticajem pomogao je da se objavljivanjem kompozicija, ovaj darovit muzičar, predstavi francuskoj publici. Vremenom, Kupren se etablirao u francuskom muzičkom miljeu, i došao i do mesta orguljaša na dvoru Luja XIV u Versaju, 1693. godine. Ubrzo je svoje vreme podelio između Pariza i Versaja, i zadržavši svoja prethodna nameštenja u rodnom gradu, stekao je velike obaveze koje su, između ostalog, podrazumevale i podučavanje. Od početka 18. veka pa nadalje, relativno malo se zna o Kuprenovom životu. Poznato je da je 1719. godine bio na mestu glavnog čembaliste Kralja Luja XV, a do tada je već bio priznat kao jedan od vodećih kompozitora u Francuskoj, kao i izuzetan pedagog instrumenata sa dirkama. Umro je 1733. godine, a njegove pozicije preuzeli su ostali članovi muzički nadarene porodice Kupren. 

Kuprenov opus sadrži svite za čembalo, kamerna ostvarenja, kao i crkvena dela poput misa, moteta i liturgija. Njegov muzički jezik odlikuje se spojem italijanskog i francuskog stila, takozvanim “ujedinjenim ukusom”, koji je postao specifičnost i prepoznatljivost njegovog idioma. Linearna suptilnost francuskog vokalnog stila kojim Kupren kroji melodije, kao i složena kontrapunktska pratnja u kojem se ogleda “italijanski patos”, neizostavni su deo njegovih ostvarenja.  

Autorka: Saša Tošković.