Opera – Andre Mesaže: Fortunio

Početkom juna 1907. godine u Operi Komik upriličen je jedan događaj kome je prisustvovao ceo Pariz: premijera nove opere Fortunio Andrea Mesažea, kompozitora koji je u tom trenutku bio direktor Pariske opere i izuzetno cenjen dirigent. U sali su u tom trenutku bili Rejnaldo Han, Gabrijel Pjerne te Klod Debisi, čiju operu Peleas i Melisanda je samo pet godina ranije upravo Andre Mesaže predstavio pariskoj publici. Tu je bio i Gabrijel Fore, takođe Mesažeov prijatelj, koji je napisao pohvalnu kritiku u Figaru. Svi su isticali duhovitost, delikatnost, pa čak i trenutke finog, psihološkog senčenja, koje ovo delo svrstava u najuspelija operska ostvarenja „bel epoka” svedočeći o tipično francuskom tretmanu ljubavne priče u kojoj se lakoća i dubina smenjuju bez većih napora i nabora.

Kao kompozitor, Mesaže se pre svega okušavao na polju operske umetnosti i to komične opere i operete koja je više pristajala njegovom temperamentu. S obzirom na to da je bio uspešan i internacionalno priznat dirigent, imao je slobodu da piše ono što se njemu samom dopadalo.

Tako je nastao Fortunio, označen kao „lirska komedija”. U ovom delu ne srećemo govorne dijaloge, već pravu opersku partituru što je odgovaralo promenama u domenu francuske komične opere u poslednjim decenijama XIX veka. Mesaže i njegovi libretisti su tako stvorili sopstvenu formulu za komična zbivanja – buržoaski milje, živopisne junake, zaplet koji je raskalašan i sentimentalan u isti mah, život u jednom provincijskom gradiću – uz vagnerovski pokrenut orkestar spojen sa preglednošću i rafinmanom francuske muzičke kulture.

Primetimo da su komedija Svećnjak Alfreda de Misea i njen glavmi junak koji, kako to kaže Šatobrijan, živi u pustom svetu sa punim srcem, bili neodoljivi i za druge kompozitore pored Mesažea, pre svih za Daniela Obera i Žaka Ofenbaha.

Fortunio Andrea Mesažea je doživeo veliki uspeh, i do 1948. godine je konstantno izvođen, dobivši i nagradu Akademije lepih umetnosti za najbolju komičnu operu. Ponovno interesovanje operskih kuća za ovo delo započelo je 2009. godine, a u emisiji predstavljamo prvi kompletni studijski snimak ove opere koji je 1987. ostvario Džon Eliot Gardiner dok se nalazio na čelu Nacionalne opere u Lionu.

Urednica Ksenija Stevanović