Operska sezona Euroradija 2022-2023

Opera "Kraljevska deca" izvedena je na predstavi održanoj 22. oktobra u Holandskoj nacionalnoj operi u Amsterdamu kada je ansamblom dirigovao Mark Albreht, inače šef-dirigent ove operske kuće u periodu od 2011. do 2020. godine. Ovo je njegov povratak u Holandsku nacionalnu operu sa čijim orkestrom je napravio velike uspehe, posebno na polju pozno-romantičarske opere, kojoj pripada i Humperdinkovo delo. Scensku postavku je, inače, potpisao režiser Kristof Loj koji se inspirisao filmom "Bela traka" Mihaela Haneka, stvarajući mračni i zlokobni vizuelni svet za operu koja obrađuje jednu od najstarijih tema o nerazumevanju i okrutnosti čovečanstva spram osećanja pojedinca.

Glavne uloge tumače: Olga Kulčinska kao Devojka-guščarica, Daniel Bele kao Kraljev sin, Jozef Vagner kao Svirač, Doris Zofel kao Veštica, Sem Karl kao Drvoseča i Mihael Flum kao Metlar. Horom i orkestrom Holandske nacionalne opere diriguje Mark Albreht.

Opera-bajka "Kraljevska deca" sa snažnim simbolističkim potekstom je tragična priča o Guščarici i kraljeviću koji se vole. Zajedno oni prevazilaze magijske prepreke i svoje sopstvene predrasude, ali ih okolina okrutno odbcuje. Tek u smrti ova "kraljevska deca" po duhu i plemenitosti, a ne samo po poreklu, pronalaze konačno svoje zajedničko kraljevstvo.

Posle velikog uspeha opere Ivica i Marica Humperdink je bio u potrazi za sižeom koji bi ga inspirisao da napiše novo muzičko-scensko delo. Njegov stari prijatelj Hajnrih Porges mu je 1894. godine predložio da komponuje muziku za scenski komad koji je napisala njegova kćerka, Elza Bernštajn-Porges. Pod pseudonimom Ernst Rozmer, ona je napisala vrlo popularan komad Kraljevska deca u kojoj je kombinovala elemente dve nemačke bajke, stvarajući amalgam koji odiše snažnim simbolističkim čitanjem. Jedini uslov koji je Elza Porges postavila pred Humperdinka jeste da se tekst ne skraćuje i da se ne peva. Zbog toga je kompozitor odlučio da ga obradi kao melodramu - kombinujući govorne dijaloge i pesme sa jedinom formom ritmizovanog Šprehgezanga. U ovom obliku i uz dobar uspeh, upoznala ju je nemačka publika u Minhenu 23. januara 1897. godine. Deceniju kasnije, Humperdink je dobio dozvolu autorke da njen komad transformiše u operu, te je sve scene pretvorio u muzički kontinuiran tok, zamenjujući šprehgezang numere pevanim dijalozima. Ovu novu verziju je odmah zatražio menadžer Metropoliten opere Đulio Gati-Kazaca koji ju je uvrstio sa velikim uspehom na repertoar u decembru 1910. godine. U toku decenije koja je usledila, Kraljevska deca su bila često i širom sveta izvođena, da bi potom gotovo nestala sa pozornica, uz pojedine sporadične obnove, posebno poslednjih godina.

Urednice: Jelena Damjanović i Ksenija Stevanović