Žene u muzici – Majra Hes

Majra Hes je rođena u Londonu 1890. godine, u dobrostojećoj jevrejskoj porodici. Isprva je studirala na Gildhol školi za muziku, ali je po dobijanju stipendije upisala Kraljevsku muzičku akademiju gde je klavir usavršavala u klasi Tobajasa Mateja, slavnog pedagoga tog doba, koji joj je postao i veliki prijatelj. Debitovala je 1907, a već sledeće godine svirala je i na Promenadnim koncertima Henrija Vuda - na Promsu, na kojem će nastupiti čak devedeset puta. Paralelno je razvijala i karijeru u domenu kamerne muzike, koncertirajući sa pevačicama poput Lote Leman i Neli Melbe, odnosno sa violinistima Fricom Krajslerom i Jozefom Sigetijem. Njen proboj na međunarodnu scenu označio je nastup sa Vilemom Mengelbergom u Holandiji, kada je izvela Šumanov Koncert u a molu, 1912. godine. Na početku sledeće decenije svirala je preko sto koncerata godišnje u Velikoj Britaniji i Evropi. Godine 1922. sa velikim uspehom debitovala je i u Sjedinjenim Američkim Državama.

Poseban status koji Majra Hes zauzima u britanskoj kulturi plod je danas legendarne serije podnevnih koncerata u Nacionalnoj galeriji u Londonu koji je organizovala po početku Drugog svetskog rata. Naime, u tom trenutku sve koncertne dvorane bile su zatvorene zbog straha od vazdušnih napada. Majra Hes, zabrinuta za kulturno i moralno stanje svojih sugrađana dobila je dozvolu da u ispražnjenoj Nacionalnoj galeriji na Trafalgar skveru održava resitale radnim danima, u vreme ručka. Prvi koncert je održan 10. oktobra 1939, a poslednji 10. aprila 1946. godine, a od 1698 održanih koncerata Majra Hes je svirala na čak 146. Ordenom Britanskog carstva ovenčana je 1941. godine. Posle rata, svoju koncertnu aktivnost nastavila je u Americi i Evropi, sarađujući sa poznatim dirigentima, violinistom Ajzakom Šternom i nastupajući na Kazalsovom Prades festivalu. Godine 1960. preživela je srčani udar i nakon toga se više nije vraćala na koncertnu scenu. Preminula je 1965. godine posle višegodišnje borbe sa lošim zdravljem.

Repertoar Majre Hes bio je širok, baziran na delima bečkih klasičara i nemačkih romantičara pre svega Betovena, Šumana i Mocarta. Međutim, bila je poznata i po sopstvenim transkripcijama Bahovih koralnih preludijuma, među kojima je onaj iz Kantate 147 Isuse, o radosti ljudske želje postao široko poznat i upotrebljavan, a među njene antologijske snimke spadaju i klavirske sonate iz pozne faze stvaralaštva Ludviga van Betovena.

Urednica: Irina Maksimović Šašić
Autorka teksta: Ksenija Stevanović