Muzika viva – 68. Međunarodni Rostrum kompozitora

Emisiju započinjemo kompozicijom Triton (muška sirena) na obali danskog autora Petera Bruna. Napisano za kvartet Mesijan iz Kopenhagena, ovo delo je inspirisano nordijskom baladom Agneta i Triton, kao i Izbenovom parafrazom ove legende, Gospođa s mora. Moralnu dilemu žene koja je rastrzana između sigurnosti i pobožnog života sa jedne i želje za avanturom, strašću i romansom sa druge strane, Brun sada posmatra iz perspektive muškog subjekta - on ispituje psihičko stanje muške sirene, tritona, koji zbog ljubavi napušta sigurnost svog vodenog sveta i koji ne može da se navikne na ljudsko okruženje. Muzički, delo donosi smenu mirnih pasaža koji evociraju more, i uznemirenih, dramatičnih odseka koji dočaravaju naš nesigurni, kopneni, svet.

Dansku selekciju predstavljala je i kompozicija Novo utočište, nova zemlja Hugija Gudmundsona. Ovaj islandski umetnik koji od 2001. živi u Danskoj, studirao je u Rejkjaviku, a potom se usavršavao na Danskoj kraljevskoj akademiji i Institutu za sonologiju u Utrehtu. Tokom karijere, osvajao je više nagrada za svoj rad, uključujući četiri Islandske muzičke nagrade, prvu nagradu na takmičenju Nordijski muzički dani, kao i najznačajnije islandsko umetničko priznanje - nagradu „Optimizam", 2015. godine. Delo sa kojim se predstavio na ovogodišnjem Rostrumu, nastalo je kao porudžbina nordijskih ansambala koji se bave interpretacijom barokne muzike. Gudmundson je, stoga, posegnuo za originalnom srednjovekovnom melodijom, sačuvanom u rukopisu pod nazivom Himnodija Sakra, dok tekst anonimnog autora opisuje postapokaliptični svet iz Knjige Otkrivenja Jovanovog.

Kompoziciju Push Nikolaja Vorsua, autor je žanrovski odredio kao „grotesknu muziku", upoređujući je sa postupkom guranja teškog objekta. Muzički, ono ovaj ekfekat ostvaruje uvođenjem konsonanata kao što su „M", „N" i „L" koje sprečavaju pevače da otpevaju duže reči, sve više ih frustrirajući kako kompozicija odmiče, dok mala „odmorišta" predstavljaju fragmenti inspirisani muzikom Mocarta i Palestrine.

Selekciju Letonije predstavljala su dva autora, a prvi od njih je Kristaps Petersons sa delom Grasses. Delo nastalo 2008. i revidirano ove godine, komponovano je za glas solo, sa idejom da tekstualni predložak bude samo jedna reč, „trave". Muzički, oslanja se na formalni oblik „graunda", odnosno ostinatnog basa.

Emisiju ćemo završiti kompozicijom Udaljenosti koje odzvanjaju Janisa Petraškevičsa za udaraljke i kamerni orkestar. Ovaj autor je osnovne studije završio u Rigi, a potom ih je nastavio u Stokholmu i Geteborgu, kompletirajući svoje školovanje doktoratom u oblasti muzikologije na Letonskoj akademiji za muziku. Kao kompozitor, usavršavao se na kursevima koje su držali Fausto Romiteli, Luka Frančeskoni, Ričard Beret, Haja Černovin, Brajan Fernihau i drugi. Kompozicija Udaljenosti koje odzvanjaju predstavlja omaž Lučanu Beriju i njegovom delu Zakrivljenja koja odzvanjaju, a muzički, Petraškevičs pokušava da stvori autorefleksivno delo, u kojem dva karaktera opisuju, komentarišu i propituju jedan drugog.

Urednica emisije: Ivana Neimarević