Hoze Kazanova: Modernizacija i sekularizacija

Reafirmacija i jačanje religije u političkom životu, debate o statusu religijskih organizacija, kao i snažni trend obnove individualne religioznosti doveli su u pitanje pretpostavke da će globalni proces modernizacije u budućnosti dovesti do opadanja značaja religije. Utemeljene u tradiciji Prosvetiteljstva, teorije sekularizacije formulisane pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, predviđale su na osnovu rasta naučne racionalnosti, urbanizacije, ekonomskog razvoja i socijalne sigurnosti, da će vremenom verske zajednice gubiti društveni značaj, a religijska uverenja ostati striktno ograničena na sferu privatnosti. Međutim, društvena i politička zbivanja poslednjih decenija podstakla su radikalno kritičko preispitivanje niza filozofsko-teorijskih, normativnih i ideoloških pretpostavki ovih teorija, pa i njihovo eksplicitno napuštanje. Iako spadaju među kritičare pređašnjih teorija sekularizacije, autori čije tekstove emitujemo na Trećem programu, ne odbacuju sam koncept sekularnosti, već ga teorijski tematizuju na način koji, po njihovom uverenju, pomaže potpunijem razumevanju sudbine, uloge i značaja religije u savremenom svetu.

Na kraju ciklusa koji je posvećen razmatranju teorija sekularizacije emitujemo tekst Hozea Kazanove „Modernizacija i sekularizacija: poređenje evropskog i američkog obrasca" koji je objavljen u Zborniku radova Habermas i religija (2013). Autor razlikuje tri značenja obuhvaćena pojmom „sekularizacije" – diferencijaciju svetovne sfere od uticaja religije, opadanje religijskih verovanja i praksi, te procese privatizacije religije. Po njegovom mišljenju, ova tri značenja ili dimenzije sekularizacije nisu nužno strukturno povezana što se ilustruje istorijskom komparacijom procesa sekularizacije u Evropi i Americi. Iako je u oba primera reč o modernim društvima u kojima je svetovna sfera diferencirana od religijske sfere, u Americi, za razliku od Evrope, sekularizacija ne rezultuje opadanjem religioznosti stanovništva. Stoga Kazanova tvrdi da sekularizacija nije, kao što je to slučaj u većini zapadnoevropskih zemlja, povezana samo sa modernizacijom društva, već da ona predstavlja rezultat istorijski različitih i specifičnih interakcija između crkve, države, nacije i civilnog društva. Rečju, ne postoji opšta paradigma sekularizacije, već se sekularizacija, u zavisnosti od „procesa dugog trajanja" istorijskog razvoja različitih društava, odvija po obrascima koji ne slede jedinstveni model. Po Kazanovi, diskusije sociologa religije o jednoj obuhvatnoj teoriji sekularizacije bi trebalo preusmeriti ka komparativno-istorijskoj analizi pomoću koje bi se objasnili različiti obrasci u kojima se u raznim društvima i civilizacijama manifestuju ranije pomenuta tri značenja sekularizacije.

Hoze Kazanova (1951) je jedan od najuticajnijih sociologa religije, profesor emeritus Džordžtaun Univerziteta. U brojnim radovima i knjigama bavi se problemima globalizacije, religije i sekularizacije, a osim poznate monografije Public Religions in the Modern World (1994), objavio je novije zapažene knjige: Global Religious and Secular Dynamics (2019), Islam, Gender and Democracy in Comparative Perspective (2017).

Čita Aleksandar Božović.
Urednica Olivera Nušić.