Kompozitor meseca – Klod Debisi

Tokom druge polovine devete decenije 19. veka Debisi se kretao u književnim i umetničkim salonima Pariza gde su često okupljali simbolisti. Tada je Nacionalno društvo za muziku izvelo njegove dve Zaboravljene pesme na tekstove Pola Verlena, a nastavio je da komponuje i druga vokalno-instrumentalna dela na Bodlerove stihove. Bio je to period kada je najviše stvarao pod uticajem Vagnera; išao je Bajrojt 1888. i 1889. godine, ali je vremenom uvideo da se tog uticaja mora što pre osloboditi. Bio je fasciniran javanskim gamelanom, koji je potpuno promenio njegovu stvaralačku estetiku i uverenja. Gamelanske pentatonske lestvice, melodije i ritmovi najprimetniji su u stavu Pagode svite nazvane Estampe.

Krajem devete decenije 19. veka Debisi je započeo rad na operi Rodrigo i Himena, na tekst pariskog pisaca Katula Mendesa, koji je zasnovan na priči o El Sidu. Međutim, Mendesov izraženi vagnerizam bio je u suprotnosti sa Debisijevim novim kompozitorskim diskursom. Iako je na ovoj operi radio skoro dve godine, ona je ostala nedovršena, a Debisi se u tom periodu okrenuo pisanju dva gudačka kvarteta, od kojih je ostao sačuvan samo jedan. Ovo delo, komponovano 1893. godine, posvećeno je Ernestu Šosonu. Karakterišu ga senzualnost i imprestionističke tonalne promene tipične za vreme u kojem je nastalo, oblikovane u okviru ciklične strukture. Gi Roparc je nakon premijere ovog dela istakao da u Debisijevom kvartetu dominiraju i uticaji ruskih kompozitora, uz poetične teme i neobična sazvučja. Osim navedenog, Debisi je nastavio da koristi elemente gamelanske muzike, koje su najizraženije u picikatima i kombinovanim ritmovima u Skercu.

Urednica Jelena Damjanović.