Kompozitor meseca – Franc List

Ovaj čuveni kompozitor i pijanista, rođen je 1811. godine u zapadnoj Mađarskoj, a njegov otac, Adam List, koji je bio muzičar-amater, brzo je prepoznao talenat svog sina. Tako je mladi List osnovne muzičke poduke dobio od svog oca i za samo 22 meseca savladao dela Mocarta, Baha, Klementija, Humela i drugih, kao i umeće improvizacije. Porodica se zatim preselila u Beč, kako bi List nastavio dalje obrazovanje kod Karla Černija, a samo godinu dana kasnije, na insistiranje Listovog oca, Černi je pristao da mladi umetnik održi nekoliko koncerata. Ponesen uspehom svog sina, Adam List je odlučio da sa porodicom napusti Beč i ode u Pariz 1823. godine. Tamo su se sprijateljili sa porodicom Erar, čuvenim graditeljima klavira, pa je mladi List tako imao priliku da prvi svira na klaviru sa sedam oktava. Kako u tom trenutku strancima nije bilo dozvoljeno da pohađaju Pariski konzervatorijum, naročito odsek za klavir, obrazovanje je nastavio privatno kod Antonjina Rejhe i Ferdinanda Paera. Nastavio je da priređuje koncerte, pa je tako često gostovao u Engleskoj. U tom periodu počeo je da pokazuje interesovanje za religiju i misticizam i sve više vremena je provodio u molitvi, izrazivši želju da postane sveštenik, od čega ga je odvratio njegov otac, govoreći mu da „on pripada umetnosti, a ne crkvi". Nakon poslednje posete Engleskoj, avgusta 1827. godine, Adam List je preminuo, što je bilo veoma traumatično iskustvo za Franca i upravo iz tog razloga su se teme smrti i umiranja često pojavljivale u njegovim delima.

Tada je sedamnaestogodišnji Franc List preuzeo brigu oko majke i finansijskih troškova. Bio je prinuđen da proda svoj koncertni klavir kako bi otplatio dugove i da radi kao učitelj muzike francuske aristorkatije. Zbog neuspešne ljubavne veze sa jednom mladom groficom, List je doživeo nervni slom i povukao se iz javnosti. Počele su da kruže priče da je preminuo, ali je otkriveno da je bio veoma narušenog zdravlja i da je vreme provodio isključivo u crkvi. Julska revolucija 1830. godine probudila ga je iz letargije. Tada je započeo rad na Revolucionarnoj simfoniji, čiji je prvi stav, dvadeset godina kasnije, iskoristio u simfonijskoj poemi pod nazivom Tugovanka nad poginulim herojem.

Kako je u potpunost savladao francuski jezik, List je postao strastveni čitalac dela Igoa i Balzaka. Takođe, bio je pristalica tamošnje sekte koju je osnovao grof Anri de Sen-Simon, a čije učenje, zasnovano na socijalizmu i hrišćanstvu, mu je bilo veoma privlačno. Ipak, List nikada nije postao zvanično član pokreta sensimonizma, čije su vođe ubrzo uhapšene i proterane iz Francuske, te je utočište našao u revolucionarnim učenjima teologa, filozofa i političara Felisitea de Lamnea, kojeg je doživljavao kao živog sveca i kojem je posvetio nekoliko dela za klavir.

Pored toga, List se tokom života u Parizu zbližio sa svojim savremenicima, kao što su Berlioz, Alkan, Šopen, Hiler i drugi, pišući transkripcije njihovih dela za klavir. Godine 1831. Nikolo Paganini je debitovao u Parizu, a List je imao priliku da ga čuje godinu dana kasnije i bio je očaran Paganinijevim muziciranjem. Inspirisan koncertom i delima Paganinija, List je godinu dana kasnije napisao fantaziju na temu Zvona 1833, zasnovanu na temi koju je Paganini koristio u finalu svog koncerta u ha molu, a potom i Šest transcedentalnih etida, zasnovanih na kapričima za solo violinu Nikola Paganinija.

Urednica Jelena Damjanović