Nikola Tanasić: Namenska estetika – odbrambene primene primenjene umetnosti

Uprkos činjenici da se i rat i vojna industrija uobičajeno smatraju za čisto pragmatične delatnosti, postoje stari i jasni pojmovi estetike rata i lepote oružja koji igraju važnu ulogu u odbrani bilo koje zemlje. Ratovanje, odbrana, i upravljanje vojskom lako mogu da se posmatraju kao proračunato kalkulisanje količinskim parametrima koje ne samo da nema nikakve veze sa lepotom i umetnošću, nego se uobičajeno smatra za njihovu suštu suprotnost. Vojska, oružje, odbrambeni i patriotski moral uvek se tiču pridržavanja (odgovarajućih) formi i podrazumevaju primenjeni trud mnogobrojnih različitih majstora i umetnika. Postoji filigranski izrađeno ceremonijalno i ornamentalno oružje, te modno dizajnirane uniforme i upečatljive i lako prepoznatljive heraldike i oznake, kao i vojne parade kao kompleksna umetnička dela koja uključuju muziku, koreografiju, i likovni izraz. Kako zapaža Nikola Tanasić, svi ovi različiti izrazi vojne sile i odbrambene moći koriste se konkretnim estetskim vrlinama kako bi preneli strateške poruke i izazvali specifične emotivne utiske koji treba da zastraše, uplaše, i zadive. To znači da postoji čitav aspekt ratovanja koji svoje ciljeve ostvaruje isključivo preko estetskih i umetničkih stredstava - red, simetrija, i harmonija, koji se tipično povezuju sa lepotom, ovde se koriste da bi ostvarile različit, ali i dalje nedvosmisleno estetski efekat.

Strahopoštovanje prestavlja emotivni utisak istovremene lepote i užasa, i može se pronaći još u antičkom homerovskom pojmu δεινότης, koji istovremeno predstavlja vrlinu uzvišene divote i čudesnosti, i neljudske strahote, koja je rezervisana samo za bogove i najveće heroje. Ovo je inherento estetski pojam koji pokazuje da estetika i umetnost ne figurišu unutar binarne skale „lepo-ružno", već unutar kompleksne matrice estetskih kategorija koje prožimaju sve aspekte civilizovanog života, uključujući i one koji se smatraju za najnecivilizovanije, kao što su oružani sukobi i rat. Štaviše, estetika i umetnost, kada se primene u okvirima vojske i namenske industrije, igraju ulogu ublažavanja i civiliizovanja najgrublje i najnecivilizovanije ljudske prakse. Tako, sposobnost čovečanstva da emotivno reaguje na red, harmoniju i lepotu, i da ih pretače u emocije kao što su strah, divljenje i strahopoštovanje, izmešta rat iz domena oružanog sukoba u domen kompleksnih kulturnih rituala i metafora, koje su u svojoj krajnjoj instanci upravo smišljene da zamene ubijanje i uništavanje civilizovanijim načinima rešavanja sporova.

Sledećeg petka, 30. jula, nastavićemo emitovanje zvučnih zapisa sa ovog naučnog skupa.

Urednica ciklusa Tanja Mijović.