Oratorijumi – Georg Fridrih Hendl: Saul

Prema rečima kritičara Gardijana, Tima Ešlija, dirigent Mekriš predvodio je veoma angažovano izvođenje ove partiture u kontekstu emocionalnih preokreta, od velike proslave kojom počinje ovo delo do razarajuće tuge na samom kraju. Mekriš je bio izuzetno spretan u trenucima komičnih predaha, koji glavnoj drami daju prividno olakšanje. Na kraju, kritičar Gardijana zaključuje, da je ovo bilo izvanredno izvođenje. Mnogi ljubitelji Hendla smatraju da je Saul u muzici ono što je Kralj Lir u drami i to je upravo ono što su ovi umetnici predstavili davne 2003. godine.

Saul je bio četvrti oratorijum koji je Hendl napisao na engleskom jeziku za londonsku publiku. Libretista je bio Čarls Dženens, kompozitorov prijatelj i dugogodišnji saradnik.

Još od prve polovine XVIII veka starozavetna priča o kralju Saulu, njegovom ludilu i ljubomori prema mladom heroju Davidu bila je popularna u političkom i društvenom kontekstu Velike Britanije. Napisana su dva monumentalna dela koja tretiraju ovu tematiku - epska istorija Davideis Ejbrahama Kaulija i dramski komad Tragedija kralja Saula Roždera Bojla, erla od Orerija. 

U verziji Čarsla Dženensa, biblijska priča iz Knjige Samuilove, je obojena humanističkim idealima plemenite ljubavi, dubokog prijateljstva, čovekoljublja, moralne neporočnost i idejom velikodušnog oprosta. U saradnji sa Hendlovim talentom za vajanje ubedljivih dramskih lukova, Saul je postao jedno od njegovih najuspelijih muzičko-scenskih ostvarenja. Invencija je vidljiva na polju orkestracije, ali takođe i u neobičnim, grandioznim dimenzijama ovog dela. Ipak, najvažniji je kvalitet Hendlove partiture, sa pregrešt raznolikih i dubokih ljudskih emocija. Kao što to kaže muzikološkinja Rut Smit u ovom delu ćemo pronaći „radost, proslavu, ljubav na prvi pogled, homoseksualnu privlačnost, ljubav među supružnicima, inat, pomirenje, ljubomoru, strah, bes, mržnju, napuštanje, tragično upoznavanja sa samim sobom, gubitak i odluku". 

Urednice Ksenija Stevanović i Jelena Damjanović