Kompozitor meseca – Kamij Sen-Sans

Kao izuzetan talenat, Sen-Sans je već u svojim dvadesetim dobio naklonost tadašnjih istaknutih kompozitora i važnih stubova pariskog muzičkog života kao što su Polin Vijardo, Šarl Guno, Đoakino Rosini i Hektor Berlioz, a List je takođe bio oduševljen njegovim pijanističkim i kompozitorskim umećem. Sen-Sans je bio aktivan i u promociji muzike drugih kompozitora, te su tako između ostalih, pod njegovom dirigentskom palicom, francusku premijeru imale simfonijske poeme Franca Lista. Bio je zainteresovan za muziku starih majstora, te je obnovio interesovanje za Johana Sebastijana Baha, Volfganga Amadeusa Mocarta, a stvaralaštvo Hendla, tada malo poznato francuskoj publici, bilo je inspiracija za njegove oratorijume Potop i Obećana zemlja. 

Na početku emisije čućete upravo dva stava iz oratorijuma Potop Kamija Sen-Sansa, komponovanog 1875. godine. U ovom delu, pored pomenutog uticaja Hendla, koji se ogleda u kontrapunktskom radu i fugama inkorporiranim u delo, prisutni su i uticaji Berlioza i Vagnera, vildljivi u postupcima muzičke ilustracije narativa i motivskom radu. Inače, ovo delo inspirisano je biblijskom pričom o Nojevoj barci, a libreto je napisao Luj Gale. 

U periodu pre nastanka ovog dela, Sen-Sans je stekao reputaciju virtuoznog pijaniste, veštog kompozitora, iskusnog pedagoga i teoretičara. Sa uvertirom Spartak, početkom šezdesetih, pobedio je na takmičenju koje je organizovalo društvo Svete Čečilije, ali nažalost doživeo drugi neuspeh za rimsku nagradu. No, sa kantatom Prometejevo venčanje nekoliko godina kasnije pobedio je na konkursu u čijem žiriju su se tada nalazili Rosini, Berlioz, Verdi, Guno i drugi. Njegov Prvi klavirski koncert doživeo je veliki uspeh, a Serenada opus 15, koju je posvetio Matildi Bonaparte, izvođena je u salonima i prestižnim koncertnim dvoranama tog doba. Tada se posvetio pedagoškom radu i pisanju teorijskih članaka. 

Autorka emisije Jelena Damjanović