Muzej zvuka – Dela Žoskena de Prea

U istoriji muzike bilo je malo kompozitora koji su kao Žosken de Pre uživali tako veliki ugled i nepodeljeno uvažavanje generacija koje su došle posle njega. On je smatran za najvećeg inovatora renesansne epohe, čiji je izraz bio tako svež, a muzički jezik tako bogat, da su stotine autora svoja dela zasnivali na Žoskenovim radovima.

Misa Pange lingua iz 1515. godine smatra se poslednjom misom ovog autora. Danas je to jedna od najčuvenijih i najuticajnijih polifonih kompozicija iz njegovog opusa, a bazirana je na podjednako čuvenoj himni Pange lingua gloriosi koju je napisao Sveti Toma Akvinski. Ova misa je samo jedan od četiri primera misnog ciklusa zasnovanog na gregorijanskom napevu u stvaralaštvu Žoskena de Prea. Sama himna napisana je u frigijskom modusu i sadrži šest fraza koje korespondiraju stihovima teksta. Organizacija je takođe rigorozna, pregledna i predstavlja jedan od najboljih primera mise parafraze u istoriji zapadne muzike. Slobodno se može reći da je svaki od stavova jedna vrsta polifone varijacione fantazije na temu Pange lingua iako je istovremeno Žosken koristio izuzetno suptilne načine da podcrta teološki i simobolički kontekst ovog dela.

Kako navodi muzikološkinja Ksenija Stevanović, treća fraza himne Pange lingua, odnosno njena fugirana varijacija u Žosekonovoj verziji, postaće jedna od najpoznatijih tema u muzičkoj istoriji: to je tematski materijal Do-Re-Fa-Mi-Re-Do koji će se pojavljivati u delima drugih kompozitora u rasponu od Mikelanđela Rosija, preko Johana Sebastijana Baha i Johana Fuksa, sve do Mocarta koji će koristiti prva četiri tona u fugi poslednjeg stava svoje Jupiter simfonije.

Na izdanju su između stavova mise interpolirani moteti i šansone ovog autora, dok se izdanje završava dvema kompozicijama Žoskenovih savremenika, Jeronimusa Vindersa i Žakea od Mantove, koje su posvećene ovom velikom renesansnom majstoru.

Urednica emisije: Ivana Neimarević