Majstori baroka – Georg Fridrih Hendl

Ova zbirka, poznata i pod nazivom „Veliki koncerti”, napisana je u kreativnom zanosu tokom septembra i oktobra 1739. godine. Hendl je ova dela od početka zamislio kao integralni sled od dvanaest koncerata u nekoj vrsti sopstvenog odgovora na čuveni ciklus Arkanđela Korelija – koji nosi isti broj opusa, isti broj koncerata i isti instrumentarijum: končertino sastavljen od dve violine i violončela i ripieno oformljen od četiri deonice gudačkih instrumenata i kontinua. Jedina razlika je što je u Koncertima broj 1, 2, 5 i 6 Hendl uveo i obou koja u stvari udvaja deonicu ripieno violina. Većinu dela Hendl je predstavljao publici za vreme izvođenja svojih oratorijuma i oda, kao instrumentalna odmorišta. 

Zanimljivost ovog Hendlovog ciklusa leži u samoj formalnoj raznovrsnosti koncerata od kojih je svaki drugačiji od onog prethodnog i poseduje samostalne karakteristike. U njima susrećemo kako maestoznost francuskog stila oličenog u uvodnom stavu poput uvertire, tako i lakoću i pokretljivost italijanskog tipa u fakturnom slogu deonica. No, tu je i nedvomisleno hendlovska melodijska invencija i njegov karakteristični intenzitet i snaga. 

U ovim delima, Hendl se u pojedinim stavovima oslanja na sopstveni, stariji materijal, ali i na neke teme svojih savremenika. U oba slučaja ne radi se o pukim citatima i autocitatima, već o fascinantnim adaptacijama originala u potpuno novom kontekstu. Drugim rečima, kao i u svojim najboljim vokalno-insturmentalnim ostvarenjima, Hendl je i u ovim koncertima, rukovodeći se najrazličitijim uticajima i stilskim usmerenjima, napravio spoj koji je unikatno i prepoznatljivo njegov. Bogatstvo invencije, koje se ogleda i u transformaciji standardnih plesnih stavova u samostojeće segmente muzičke forme, kao i u nadahnutom vođenju dijaloga između končertina i ripiena sa često iznenađujućim i modernim zvučnim rezultatima, uzdižu ovaj Hendlov ciklus u rang apoteoze baroknog koncerta zajedno sa Bahovim Brandeburškim koncertima.

Urednica Ksenija Stevanović