Šon Smolman: Kome verovati?

Pandemija gripa sa oznakom H1N1 navela je ljude širom sveta da o njoj stvore narative u kojima je bitno bilo pitanje poverenja; ovi narativi bili su u rasponu od pravih teorija zavere, do jednostavnih priča u kojima su se pojavljivali motivi nepoverenja i izdaje.

Naime, kako autor ističe, u maju 2009. godine epidemija gripa, vrste A-H1N1, počela je u južnom delu Meksika (možda u gradu Verakruz) i do juna se proširila po svetu, postajući pandemija. Ovaj soj virusa ubrzo je zamenio druge oblike gripa vrste A. U prvo vreme činilo se da je vrlo velika pretnja, ali pokazalo se da smrtnost nije naročito visoka, pa je ubrzo splasnuo strah da će se dogoditi nešto nalik na pandemiju gripa 1918. godine. Smolman u tekstu nastoji da pokaže kako su ljudi na tu pandemiju 2009. godine reagovali stvaranjem priča sa temom: u koga oni mogu, ili ne mogu, imati poverenja. Ponekad su to bile baš prave teorije zavere, gde se zamišlja da neki moćni učesnici imaju između sebe tajne dogovore, slabo verovatne; a ponekad ipak skromnije priče, ali sa motivom izneverenog poverenja. One nisu bile u celosti originalne, nego su građene na jednom ranijem širem skupu verovanja o poverenju i zdravlju. Ta verovanja su bila jako raširena čak i u modernim, razvijenim nacijama, a raširena su i sad, nisu nestala; to nam govori jedan skoriji izveštaj o SAD, u kome čitamo da skoro polovina odraslih Amerikanaca veruje da postoji zavera, barem jedna, da se od američkog naroda prikriva istina o nekim zdravstvenim pitanjima, i da su u zaveru umešani ili pripadnici njihove federalne vlade, ili nekih privrednih korporacija, ili i jedni i drugi. Podaci dobijeni anketama i drugim istraživanjima sugerišu, da značajan deo populacije veruje u teorije zavere, u nacijama tako različitim kao što su Kanada i Kina, piše u svom zanimljivom i aktuelnom tekstu Šon Smolman.

Tekst, objavljen u drugom broju časopisa Journal of International and Global Studies za 2015. godinu, preveo je s engleskog Aleksandar B. Nedeljković.

Čita Aleksandar Božović.
Urednici Olivera Nušić i Predrag Šarčević.