Pojam uzročnosti – govore Drago Đurić i Duško Prelević

Aristotel je smatrao da su rani jonski fizičari zastupali stanovište da se sve pojave u svetu dostupne našim čulima mogu objasniti postojanjem jedne ili više fundamentalnih supstanci ili krajnjih materijalnih uzroka. Drago Đurić nastoji da pokaže da krajnji cilj jonskih fizičara, prema Aristotelu, nije bio da dođu do saznanja o materiji od koje su sačinjene stvari u našem fenomenalnom svetu, nego da objasne promene u njemu. Krajnji materijalni sastav našeg sveta nije uzrok promene u svetu, već je uslov pod kojim se one mogu odvijati. U većini svedočanstava kao krajnji uzrok promena navodi se večno kretanje same fundamentalne supstance. Prema klasifikacijama iznetim u Aristotelovim spisima O nastajanju i nestajanju, Fizika i O nebu, način na koji jonski fizičari zamišljaju fundamentalnu supstancu zavisi od načina na koji objašnjavaju promene. Ta supstanca mora da zadovolji uslove pod kojima je moguće objasniti promene u fenomenalnom svetu. Fundamentalna supstanca, bilo da je reč o materijalnom monizmu bilo o materijalnom pluralizmu, ne menja svoja svojstva, nego se menjaju samo relacije među njenim delovima: ti delovi se zgušnjavaju ili razređuju, odnosno - spajaju ili razdvajaju, a ono što je zajedničko za obe vrste promena u fundamentalnoj supstanci jeste uzajamno približavanje i udaljavanje njenih delova.

* * *

Duško Prelević svoje izlaganje započinje konstatacijom da se traganje za uzrocima tradicionalno smatralo jednim od glavnih ciljeva naučnog i filozofskog (metafizičkog) objašnjenja, ali se zajedno sa razvojem nauke shvatanje uzročnosti menjalo, tako da se ponekad postavljalo i pitanje da li je taj koncept prevaziđen. U međuvremenu su nađena i različita određenja uzročnosti, a sa ciljem da se izbegnu kontraprimeri na koje su konkurentske teorije nailazile. Danas je u filozofiji nauke primetan eksplanatorni pluralizam, po kojem su različite vrste objašnjenja (uključujući i nekauzalna objašnjenja) legitimna u zavisnosti od problema koji se rešava. Polazeći od uobičajenog razlikovanja između uzročnosti i objašnjenja, Prelević ispituje ulogu uzročnosti u objašnjenjima, kao i u kojoj meri eksplanatorni pluralizam ostavlja prostora da se različita shvatanja uzročnosti primene u rzličitim kontekstima.

Sledećeg četvrtka, 8. novembra, nastavićemo emitovanje zvučnih zapisa sa ovog naučnog supa.

Urednica ciklusa Tanja Mijović.