Gaetano Doniceti: Kći puka

Kći puka, napisana na libreto Žila de Sen-Žorža i Žana Fransoa Bajara, jedna je od najvažnijih Donicetijevih opera komponovanih za francusku scenu. Godine 1838. Doniceti se nastanio u Parizu, a Kći puka je bio prvi libreto napisan na francuskom na kojem je radio. Doniceti je piscu predočio da želi da dobije tekst „koji donosi emocije na scenu, a ne bitke". Siže se bavi zapletom iz doba Napoleonovih pohoda, a Doniceti je uspeo da ovaj „vojnički kontekst" prevede u jednu od svojih najlepših partitura koja predstavlja vrhunac belkantno umetnosti. Muzika ove opere je istovremeno vesela i romantična, puna životne radosti i zaraznog lirizma. Međutim, na premijeri održanoj u pariskoj Operi komik februara 1840. godine, delo nije doživelo uspeh. Berlioz je po premijeri napisao otrovni kritički osvrt u listu Žurnal de Deba. Operu je nazvao pastišem ranijih dela, nagoveštavajući da je muzika pozajmljena iz opere Betli, i iznoseći stav da u celokupnoj operi nema nijedne nove ideje. Berlioz je tako zapisao i da se „gospodin Doniceti ponaša kao da je osvojio ovu zemlju, on je pošao na pravu ratnu invaziju. Ne možemo više pisati o operskim teatrima Pariza, već o Donicetijevim pozorištima". Na kraju, Berlioz je zaključio da se kompozitor prema francuskoj publici poneo „bezobzirno". Doniceti mu je dosta mirno odgovorio već dva dana kasnije u listu Moniter universel, gde je podsetio Berlioza da je mogao i da otvori partituru Betli kako bi se uverio da nema prepisanih stranica u Kći puka.

Zbog ovog inicijalnog neprijateljstva trebalo je sačekati reakciju obične publike, kao i reprizno izvođenje 1848. godine, kada je Kći puka doživela uspeh. Tada su sve Donicetijeve strategije da izazove simpatije francuske publike urodile plodom: i to su da su francuski vojnici ljubazni i dobrodušni, kao i obilje patriotskih elemenata i neizostavna ljubavna priča. Tokom ratnih sukoba u kojima je učestvovala Francuska, u ovo delo su interpolirane različite patriotske melodije, kao i uniforme zaraćenih vojski, tako da se na taj način u ovu operu 'uvukao' i stvarni život.

Urednica Ksenija Stevanović