Iz arhive Radio Beograda – Sopran Olivera Miljaković

Na resitalu u Beogradu održanom 13. oktobra 1982. godine u Kolarčevoj zadužbini, na 14. Bemusu, Olivera Miljaković pevala je zanimljiv program „sa merom, nadahnuto i istančanim ukusom, ostvarujući suprotna raspoloženja. Ona poseduje lep i ujednačen nosivi sopran lirskog karaktera... sa izuzetno muzikalnom frazom i jasnom dikcijom francuskog i italijanskog jezika” – reči su Dušana Maksimovića, a preneo ih je večernji list Politika ekspres, 18. oktobra 1982. godine. Iako su temperament i potencijal Olivere Miljaković bili usmereni prema operskoj muzici 17. i 18. veka, na te prirodne predispozicije „nadgrađena je čudesna vokalna tehnika, koja ostavlja utisak neverovatne lakoće i potpunog vladanja glasom u svakom trenutku”. Osim toga, i Helmut Dojč je ostavio pozitivan utisak na prisutne te je zapisano da je „pijanista precizne tehnike, izvanrednog nerva, koji sledi solistu u najsuptilnijim namerama, a često i sam daje impulse”, napisala je Snežana Nikolajević za dnevni list Politika 20. oktobra 1982. godine.

Sa pomenutog koncerta, u pratnji pijaniste Helmuta Dojča slušaćete četiri pesme Gabrijela Forea: Leptir i cvet, opus 1 broj 1, Mandolina, Zatvor i Naša ljubav. Sledi solo pesma Crn-bel Krešimira Baranovića, na stihove Frana Galovića iz 1927. godine, kao i dve pesme Miloja Milojevića – Zvona, na stihove Teodora Renoa, poznatijeg kao Vulpinus i Japan.

Primadona Bečke opere, Olivera Miljaković, karijeru u ovoj čuvenoj kući počela je nakon audicije, kada joj je slavni Herbert fon Karajan dodelio ulogu Despine u Mocartovoj operi Tako čine sve, 1. aprila 1963. godine. Nakon toga ostvarila je blistavu karijeru u ovoj kući, sa čijim ansamblom je nastupala širom sveta, a deset uzastopnih godina nastupala je i na Salcburškom festivalu. Sarađivala je sa Bernstajnom, Svarovskim, Mazelom, a čitave dve decenije važno mesto u njenom profesionalnom životu igrale su i koncertne pozornice Japana. Kao vrhunac njene karijere, krajem osamdesetih godina prošlog veka, u svečanom salonu Bečke opere uručena joj je titula Kamerne pevačice – priznanje koje se dodeljuje najzaslužnijim umetnicima Austrije za vrhunska ostvarenja u operskom kostimu, na koncertnom podijumu, filmu ili gramofonskim pločama.

Čućete i jednočinu operu Služavka gospodarica Đovanija Batiste Pergolezija, koja je sredinom 18. veka u Italiji izvođena kao kratka komična opereta. Izvodi ansambl Berlinska kapela pod upravom Helmuta Koha, a solisti su Olivera Miljaković – sopran i Rajner Zus – bas. Snimak je zabeležen 1978. godine.

Urednica emisije Marija Vuković