Žak Difli i čembalisti

U poslednjim decenijama popularnosti čembala u pariskim salonima, komadi posvećeni određenoj osobi – bilo istaknutom muzičaru, prijatelju ili meceni – bili su sve omiljeniji, potiskujući ne samo komade u obliku baroknih igara, već i tipično francuske karakterne slike. Najznačajniji kompozitor iz poslednje generacije francuskih čembalista, rođenih dvadesetih godina 18. veka, bio je Klod Beninj Balbastr, rodom iz Dižona. Balbastrova Prva sveska komada za čembalo, objavljena 1759. godine, sadrži sedamnaest komada od kojih su prvi i deveti u obliku francuske uvertire, čime je zbirka podeljena na dve celine. Međutim, dok su prvih osam komada u tonalitetima ce mola i Ce dura, te tako oblikuju svojevrsnu svitu, preostalih devet komada ne odlikuje tonalno jedinstvo. Svi komadi su osmišljeni kao portreti francuskih plemića i osoba bliskih kompozitoru. Čućete pet komada iz ove zbirke u izvođenju Žan-Patris Brosa: prvi, u obliku uvertire, posvećen generalu Ane-Nikoli Roberu de Kazu, Balbastrovom meceni, drugi, posvećen plemiću iz porodice Erikur i osmišljen u obliku alemande, osmi, portret graditelja čembala Luja Šarla Beloa, četrnaesti, u obliku arije posvećene političaru Gijom-Kretijenu de Malerbu, te jedanaesti komad, koji predstavlja žigu posvećenu oficiru kraljevske vojske, markizu Ližeaku.

Četvrtu i poslednju svesku svojih komada za čembalo Difli je objavio 1768. godine, kada je zenit njegove slave kao vodećeg pariskog čembaliste i kompozitora za ovaj instrument već prošao. Diflijevo prisustvo u javnom životu Pariza nakon ove zbirke bilo je skromno. Dve decenije kasnije, 1788. godine, izašao je nesvakidašnji oglas u dnevnoj štampi, u kojem se postavlja pitanje da li je Difli još uvek živ i da li postoje njegovi naslednici. Difli je preminuo godinu dana kasnije, poslednje godine proživeo je veoma skromno. Nije posedovao ni čembalo i nije imao naslednike.

Diflijeva Četvrta sveska, sastoji se od šest komada, koji su, kao i u slučaju Balbastrove Prve sveske, svi odreda posvećeni važnim ličnostima Pariza koji su uticali na kompozitorovu karijeru. Između ostalog, muzičke portrete su zavredili gospodin De Sartin, koji je bio zadužen za izdavanje dozvola za javne koncerte u Parizu, baron Drimon, koji je Difliju obezbedio godišnju penziju, inženjer De Vokanson, kao i markiza De Žinje, kojoj je upućena i naslovna posveta ovog izdanja.

Autor emisije: Srđan Atanasovski