Muzika na Bečkom kongresu

Zahvaljujući autobiografiji Luja Špora, koji je u vreme Kongresa bio dirigent u Teatru an der Vin, imamo živopisne podatke o brojnim kompozitorima koji su u ovom periodu došli u Beč, nadajući se pažnji diplomatske i aristokratske publike. Međutim, Špor takođe konstatuje da su koncerti, kao rezultat svojevrsnog rivaliteta „domaćih“ i „stranih“ virtuoza koji su hteli da impresioniraju zvanice, postali toliko učestali da je posećenost počela da opada. Bečki kompozitor i vrsni pijanista Johan Nepomuk Humel postao je ljubimac aristokratske publike na muzičkim zabavama, a posebno je do izražaja dolazila njegova umešnost u improvizaciji plesnih numera. Humel je, naime, držeći se tempa tada sve popularnijeg valcera uz koji su pojedine zvanice plesale, umeo da u svoje kompozicije integriše elemente fantazije i kontrapunktski rad, te da zadovolji poznavaoce muzike koji su pažljivo pratili tok njegove improvizacije. Pored toga, među kompozicijama koje je izvodio na ovakvim večerima, izdvaja se njegov Klavirski septet u d-molu, opus 74, instrumentiran za klavir, flautu, obou, hornu, violu, čelo i kontrabas.

Muzičke zabave koje su organizovane u toku Kongresa bile zasićene muzikom za ples, i to pre svega valcerima, lendlerima i nemačkim igrama. Veliki deo ovih kompozicija je ili bio improvizovan, ili je, pak, izgubljen, a ostatak je u senku bacilo zlatno doba bečkog valcera. Kako su zvučali salonski plesovi Bečkog kongresa mogu nam dočarati izvođenja nemačkih plesova za klavir Franca Šuberta. Ovaj kompozitor bio je izuzetno aktivan u Beču u toku trajanja Kongresa, kada je napisao stotine pesama, uključujući i svoja prva remek dela, Grethen za vretenom i Kralj vilenjaka. Ipak, Šubert se kretao u sasvim drugačijem društvenom miljeu bečke građanske klase, te njegove kompozicije nisu doprle do ušiju evropskih diplomata.

Među muzičarima koje je privukao ovaj diplomatski skup bio je i nemački kompozitor i violinista Fridrih Ernst Feska. On je u Beč došao nakon što je raspušten orkestar vestfalskog dvora na kome je bio angažovan, te u iščekivanju novog nameštenja pri vojvodskom dvoru u Karlsrueu. Feska je bečkoj publici predstavio svoje prve opuse kamerne muzike, i to gudačke kvartete i kvintete, koji su naišli na vrlo dobar prijem, te su  bečki izdavači muzikalija u toku 1815. i 1816. godine objavili četiri kolekcije njegovih kvarteta.

Srđan Atanasovski