Scenska muzika Igora Stravinskog

Stravinski je na Petruški radio u periodu od 1910. do 1911. godine, da bi ga 1947. preradio dodajući mu nešto veći instrumentalni korpus. Zasnovana na četiri slike, radnja baleta obojena je elementima ruskog folklora, dok se kao glavni likovi pojavljuju Petruška, Arapin i Balerina. Na početku priča prati starog mađioničara, vlasnika lutaka, koje oživljava i pokazuje na sajmu, a one ubrzo poprimaju ljudske osobine. Petruška je zaljubljen u Balerinu, ali ona voli Arapina. To izaziva Petruškin bes i ljubomoru, što toliko iznervira Arapina da na sajmištu pred posetiocima ubija Petrušku. Stari mađioničar tada pretvara Petrušku u lutku ispunjenu slamom koja nosi vreću piljevine, i tako umiruje publiku. Međutim, duh Petruške se pojavljuje na krovu male mađioničarove pozornice, preti starcu i ruga mu se.

Kako istoričari navode, Petruška je komad koji vešto spaja muziku, balet, koreografiju i istoriju, i u značajnoj meri evocira ideju Vagnerovog sveobuhvatnog umetničkog dela, ali kroz ruski pristup. Kako bi naglasak stavio na tragediju Petruškine neshvaćenosti i nerazumevanja, Stravinski lik glavnog protagoniste zasniva na suprotstavljanju veselja i drame. Muzika baleta, protkanog grotesknim i fantastičnim elementima, snažno oživljava šarenilo i vrevu sajma, narodno veselje, te vešto povezuje popularne žanrove poput narodnih igara i gradskih plesova, sa baletskim melodijama. Ovo delo odlikuje ekspresionistički harmonski jezik Stravinskog koji posebno naglašava bitonalni motiv Petruške. Naime, Petruškin akord ili bikord, kako se često u literaturi označava, sastavljen je od dva trozvuka koji su udaljeni jedan od drugog u intervalu tritonusa.

Balet Petruška komponovan je za trupu Sergeja Djagiljeva, a premijerno izveden 13. juna 1911. godine u teatru Šatle u Parizu. Koreografiju je realizovao Mihail Fokin, scenografiju Aleksandar Benoa, dok je orkestar nastupao pod dirigentskom palicom Pjera Montea. Ulogu Petruške izvodio je Vaclav Nižinjski.

Emisiju uređuje Irina Cvijanović