Aleksandar Risteski: Platon i Plotin

Prilikom čitanja Plotina, a pogotovo prilikom poređenja Plotinove i Platonove misli, nije redak slučaj da se između najviših ontoloških pojmova Platonove (ideja Dobra) i Plotinove (Dobro/Jedno) filozofije uspostavlja odnos sinonimnosti. Jedina razlika, koja se tom prilikom navodi, jeste ta da Platon, navodno, dozvoljava mogućnost spoznaje ideje Dobra, dok Plotin, sa druge strane, takvu mogućnost negira, govoreći o ekstazi kao o najvišem spoznajnom odnosu prema Jednom, ali takvom da se ne može svesti na umsku spoznaju. Međutim, Aleksandar Risteski smatra da kada se radi o ovakvoj vrsti poređenja, treba naglasiti da je ono izvedeno sa problematičnih pozicija, jer ovde nije reč samo o promeni spoznajnog odnosa prema istom predmetu, već je ovde reč o fundamentalno drugačijoj vrsti predmeta, ili, predmeta drugačijeg ontološkog statusa. Drugim rečima, promena u spoznajnom pristupu Dobru kod Plotina nije pokazatelj njegove metodološke inovativnosti u odnosu na Platona, već je pokazatelj potpune pomeranja fokusa mišljenja sa jednog predmeta na drugi.

Shodno tome, Risteski zaključuje da su pojmovi Jedno i Dobro za Plotina, a nasuprot Platonu, tek imena za načelo svega, koje je sâmo bezimeno i iznad oblika, a time i svakog saznanja. Pored toga što su u okviru Plotinove ontologije ovi pojmovi daleko jasnije pozicionirani nego kod Platona, razlika između ovih imena je i od teorijskog i od praktičkog značaja. Zapravo, ova razlika se tiče ne samo teorijskog razmatranja ustrojstva zbiljnosti, već i razumevanja čovekove pozicije unutar tog ustrojstva. Utoliko, razlika ovih imena se tiče i načina na koji mi govorimo o načelu svega, jer se ona direktno tiče i čovekovog ontološkog i epistemološkog statusa, te pravca njegovog duhovnog uspinjanja; njegovog polazišta i odredišta.

Urednica ciklusa Tanja Mijović.