Valentin Grebner: Potvrda ličnosti

Valentin Grebner (Valentin Groebner) je rođen 1962. godine u Beču, a trenutno radi kao profesor srednjovekovne i renesansne istorije na Univerzitetu u Lucernu. U svojoj istorijsko-antropološko-filozofskoj studiji Potvrda ličnosti autor se bavi načinima identifikovanja, legitimisanja i kontrole ljudi koji su živeli i kretali se po srednjovekovnoj Evropi.
U ciklusu ISTORIJA IDENTIFIKOVANjA možete čuti kako su pripadnici različitih društvenih slojeva potvrđivali svoj lični identitet, te kakvu su ulogu imali portreti, a šta je činjeno u slučajevima kada se fizički izgled nije mogao utvrditi na osnovu slike. Shodno tome, biće reči i o zapisanim opisima telesnih obeležja (poput mladeža, ožiljaka, tetovaža i boje kože) i spoljnih karakteristika (kao što su način odevanja, ophođenja, izgled kose i brade), pomoću kojih su „činovnici" zaduženi za kontrolu prepoznavali da li je pred njima hodočasnik, trgovac, diplomata ili je u pitanju odmetnik, varalica, razbojnik... Ovi zapisi, najčešće u obliku povelja ili poternica, obeleženi grbovima i potpisima državnih i vojnih poglavara, preteča su današnjih pasoša, ličnih karata i drugih dokumenata koji sa onim srednjovekovnim ne dele samo funkciju, već i dobar deo forme i sadržaja.

Brojni su, neretko duhoviti i sa savremenim načinima identifikovanja povezani primeri koje Grebner navodi: „Od oktobra 2001. godine na nemačkim železničkim stanicama, aerodromima i graničnim prelazima bili su okačeni plakati sa slikama dvojice muškaraca za kojima se tragalo. Poternica je navodila njihova imena i pretpostavljena imena, datume rođenja i visinu, jezike na kojima su komunicirali, boju očiju i kose i, na kraju, posebna obeležja: jedan od njih dvojice se može prepoznati po ćelavosti, drugi po alergijskom osipu na rukama. Kao muškarac koji ima više od 40 godina, mogao bih da se zamislim nad tim da li ćelavost predstavlja individualno obeležje. To je stara kategorija posebnih obeležja. U kategorijama dokumenata koji nas danas legitimišu kriju se sistemi registrovanja ustanovljeni u periodu od 13. do 17. veka. U našim putnim pasošima i (ukoliko nemamo sreće) poternicama ispisana je istorija srednjovekovnih pečata, grbova i dokumenata kao pisanih dokaza. Slično njihovim pretečama, reč je o dokumentima u koje su upisani znaci vlasti. U njima i dalje kao duhovi lutaju stari koncepti vidljivog znaka na koži koji bi trebalo da identifikuje svog nosioca. Kompleksni moderni sistemi registracije i identifikacije nose svoje prethodnike, stare birokratske tehnike zapisivanja i njihove kriterijume razlikovanja, takoreći zamrznute u sebi".

Knjigu Valentina Grebnera Potvrda ličnosti, sa podnaslovom Poternica, lična isprava i kontrola u srednjovekovnoj Evropi objavio je izdavač Verlag C. H. Beck oHG iz Minhena 2004. godine, a uskoro će se pojaviti i na srpskom jeziku u izdanju Karposa iz Beograda.

Prevod s nemačkog Meral Tarar-Tutuš.

Ciklus priredili Tanja Mijović i Ivan Milenković.