Gaetano Doniceti: Favoritkinja

Nastanak opere Favoritkinja vezan je za Donicetijev pohod na Pariz koji je započeo 1838. godine. Jedna od pordužbina od italijanskog maestra je bila opera semiserija Anđeo iz Nizide za salu Ventadur teatra Renesans koja je trebalo da prikaže priču o ljubavnici španskog kralja, koja je zaljubljena u prognanog viteza. No, kako je pozorište zapalo u finansijske nevolje, Doniceti je ostao bez pozornice na kojoj bi prikazao svoje novo delo. Slavna mecosopranistkinja Rozina Stolc, koja je kao miljenica direktora opere iza kulisa upravljala pariskom operskom scenom, izrazila je želju da se Anđeo iz Nizide postavi u Operi, ali pod uslovom da ona bude jedina ženska protagonistkinja, odnosno da se deonica napiše za dramski mecosopran. Doniceti je zbog toga uz pomoć neizbežnog Ežena Skriba preradio svoju operu i nazvao je, ne bez fine ironije, Favoritkinja ili u prevodu miljenica, omiljena. Nova verzija dela, na francuskom jeziku, sadržavala je sve vizuelne elemente raskošne operske freske koja je odgovarala ukusu pariske publike. Radnja je prebačena u XIV vek, na dvor kralja Alfonsa XI, koji se bori protiv Mavara. Kraljeva ljubavnica Leonora Guzman ima sve prerogative kraljice. Pokazuju se i veličanstvene pobede, kao i moć crkve i njena borba protiv grešne žene.

U celom delu preovladava, romantičarska tema sukoba između časti, transcedencije duhovnog iskustva i telesne strasti. Premijera opere Favoritkinja je upriličena 2. decembra 1840. godine, a  pored Rozine Stolc glavnu mušku ulogu - Fernanda pevao je slavni tenor Žilber Dipre, koji je bio primo uomo i u Doncietijevoj Lučiji od Lamermura. Opera je doživela veliki uspeh, a do 1918. godine nije silazila sa repertoara pariske Opere gde je postavljena čak 692 puta. Izvan Francuske, ova opera je poznata u svojoj skraćenoj, okrnjenoj i nezgrapnoj italijanskog verziji, koju sam Doniceti nije ni odoborio, niti je na njoj radio.

Sadržaj opere je ukratko sledeći: Mladi iskušenik Fernando zbog ljubavi prema lepoj neznanki biva udaljen iz manastira. Ubrzo je sreće i sa njom započinje strasnu, ali tajnu vezu, neznajući da je ona kraljeva ljubavnica. Odlazeći, ona mu ostavlja pismo u kome piše da je Fernando promovisan za kapetana u vojsci. On odlazi u rat i ubrzo, svojom velikom hrabrošću nanosi odlučujući udarac mavarskoj vojsci. Kralj Alfonso je primetio neustrašivog vojnika. Kralj razmišlja o tome da se razvede od kraljice i oženi se sa svojom ljubavnicom Leonorom. Dvor i crkva su užasnuti ovakvom idejom, a Vatikan proklinje mladu ženu i traži od kralja da je protera iz palate. Fernando traži kao nagradu za svoje junaštvo ruku lepe žene u koju je zaljubljen. Kada se Leonora pojavi on pred svima ukazuje da je ona ta. Kralj naređuje njihovo venčanje, a Leonora se plaši da će biti odbačena ako njen budući muž sazna za njenu prošlost. Ona ne uspeva da kaže istinu o tome da je bila kurtizana Fernandu, koju on ipak saznaje posle venčanja, okreće se od Leonore i odlazi u manastir kako bi se zamonašio. Pošto je primio zavete Fernando se susreće sa Leonorom, koja ga moli za oproštaj. On je spreman da se svega odrekne i pobegne sa njom. No, mlada žena ne želi da on žrtvuje besmrtnost svoje duše zbog nje. Zato pred njegovim očima izvršava samoubistvo, a Fernando ostaje skrhan iščekujući sopstvenu smrt.

Urednica emisije: Ksenija Stevanović