Kšištof Varga: Trinje

Kšištof Varga jedan je od najistaknutijih savremenih poljskih pisaca (rođen 1968), a našoj publici poznat je po romanu Tekila (Vega medija, Novi Sad 2005, prevod Zoran Đerić).

Trinje su roman koji iz više perspektiva preseca, ali i bez milosti secira život iznurenog pedesetogodišnjaka koji se, najblaže rečeno, nije previše dobro snašao u životu. Pisan u prvom licu jednine, ovaj se roman kreće po unutrašnjim predelima naratora, ali izuzetnom spisateljskom veštinom, dugom rečenicom i jetkim humorom, postiže dinamiku koja čitaoca vodi kroz jedan razurešeni svet kao kroz najuzbudljiviju avanturu. Narator se, kako to već biva u ovoj vrsti introspektivne literature, suočava sa sopstvenim strahovima, sopstvenim promašajima, sopstvenim željama i bolnim čežnjama, ali se tekst ne pretvara u privatnu meditaciju koja može, ali i ne mora, da zadobije opšti karakter, već u usputnim, ali žestokim opservacijama, narator seče po totalitarnoj poljskoj prošlosti ili katoličkoj sadašnjosti. U odlomku koji donosimo možda su i najupečatljivije one epizode u kojima se narator suočava sa svojim roditeljima, sa bolnim epizodama iz njihovog zajedničkog života. Tu se prepliću privatni i politički motivi - katoličanstvo kao represivni model u represivnom komunističkom modelu, na primer - da bi nam ocrtali jedno turobno klupko nemoći, jada i bede, uzajamnog uništavanja u kojem učestvuju nesrećni otac koji ne prestaje da priča, majka koja ne prestaje da ćuti i sin koji ni ne zna kakvim se užasom ispunjava njegova duša. A onda će otac da zaćuti, majka će da progovori, a sin će da shvati da je u zamci bez izlaza. Tada padaju teške reči koje ne proizvode drugo do bol.

Za eleganciju izraza (na srpskom), kompaktnu rečenicu i izuzetno jezičko bogatstvo zaslužan je izvanredan, maštovit prevod Milice Markić.

Urednik ciklusa Ivan Milenković