Domeniko Čimaroza: Tajni brak (2)

Uspeh opere Tajni brak u doba kada je nastala - u poslednjoj deceniji XVIII veka treba tražiti i u dobrim pevačima, odličnom Bertatijevom libretu, ali i tematici koja je odgovarala promeni "ukusa" široke publike. Inače, komad engleskih autora Garika i Kolmena starijeg inspirisao je i dva dela nastala u Francuskoj u predrevolucionarnom periodu. To su bile komične opere Sofija ili sakriveni brak Jozefa Kohouta i Tajni brak Fransoa Devijena. Drugim rečima, neposrednost, veselost, spontanost, elegancija i muzička iskrenost Čimarozinog Tajnog braka učinile su da postane popularna širom Evrope. Sam libreto predstavlja radnju u širokim potezima, izostavljajući prerušavanja i zamene identiteta, prikazujući nesreću mladog para koji se usudio da protivureči utvrđenom društvenom poretku. Sentimentalna, rekli bismo danas, romantična komedija, u duhu Pamele Semjuela Ričardsona, slavi povratak jednostavnosti i prirodnosti. Aristokrata, grof Robinson je komični lik, kao i Đeronimo sa svojom željom za društvenim napredovanjem nauštrb sreće svojih ćerki. Na muzičkom planu, u određenim trenucima čuje se gotovo romantičarska izražajnost, dok inventivnom upotrebom parlanda ova opera premošćava jaz između opere bufo XVIII veka i dela Rosinija i Donicetija pisanih u ovom žanru, u prvoj polovini XIX veka.

Drugi čin započinje duetom Đeronima i grofa Robinsona, u kome grof nudi da se za pola miraza oženi Karolinom. Đeronimo je oduševljen. Dalju komplikaciju za ljubav Karoline i Paolina dopunjuje i to što Fidalma izjavljuje ljubav nesrećnom mladiću. Paolino zato odlučuje da on i Karolina moraju da pobegnu. Finale opere se dešava tokom noći, u kojem svaki od likova izlazi iz svoje sobe i hvata ljubavnike kako beže. Paolino i Karolina zbog toga priznaju svima da su se venčali. Grof, kako bi spasio svoj obraz odlučuje da se ipak oženi sa Elizetom. A Đeronimo oprašta svojoj mlađoj ćerki i prihvata Paolina za zeta.

Urednica Ksenija Stevanović