Đoakino Rosini: Pepeljuga

Rosini je napisao Pepeljugu za manje od tri nedelje u toku januara 1817. godine, koristeći libreto Jakopa Feretija na osnovu motiva Peroove bajke, kao i već postojećeg libreta za Izuarovu istoimenu operu. Premijera je upriličena u Rimu u teatru Vale već 25. januara 1817. godine, uz relativni uspeh. Ipak, ubrzo je Pepeljuga postala neverovatno popularna širom Italije, ali i u svetu. U narednim godinama nizale su se premijere počevši od Barselone 1818. godine, preko Londona, Beča , Pariza, Berlina, Moskve i Buenos Airesa, sve do Njujorka gde je, 1826. godine, doživela svoje prvo izvođenje u Severnoj Americi. Napomenimo da je za uvertiru Rosini iskoristio uvodnu muziku za svoju operu Muž iz oglasa iz 1816. godine. Pepeljuga je bila prva opera koje je izvedena u Australiji, februara 1844. godine. Već u XIX veku ulogu Anđeline pevale su velike dive poput Laure Činti-Damoro, Marije Malibran, Poline Vijardo i Marijete Alboni, a delo je opstalo na repertoaru sve do Rosinijeve smrti 1868. godine. Ponovni povratak na scenu dešava se krajem 20-ih i početkom 30-ih godina XX veka, kada se beleži da je španska mecosopranistkinja Končita Supervija bila izuzetna Pepeljuga ovog razdoblja. I pored obnova opere u Glajndbornu, za novi početak operskog života Rosinijeve Pepeljuge se uzima produkcija milanske Skale iz 1973. godine, kojom je rukovodio Klaudio Abado. Tom prilikom je prvi put izvedena kritička verzija Alberta Zeda koju ćete slušati u emisiji, a glavna uloga je bila poverena Terezi Berganci, jednoj od vodećih interpretatorki Rosinija te generacije.

Sam zaplet opere se oslanja na poznatu bajku, ali daje svež, pomalo melodramski ugao. U ovoj operi nema situacije sa cipelicom i pretvaranjem bundeve u kočiju. Priča je zadržala realistične konture i lišena je svih bajkovitih elemenata. Princ - don Ramiro se zaljubljuje u Pepeljugu, odnosno Anđelinu, a potom i u neznanku koja na nju liči. Umesto maćehe u ovoj operi glavni antagonista je Pepeljugin očuh Don Manjifiko i njene dve ružne i tašte polusestre Klorinda i Tizba. Ulogu dobre vile preuzima prinčev tutor Alidoro, koji pomaže Pepeljugi da dođe na dvor. Kao posebnost u ovoj operi se ističe lik prinčevog sluge Dandinija, koji tokom većeg dela zapleta izigrava princa ne bi li se tako otkrila prava lica učesnika. Na kraju opere, Pepeljuga traži od Princa da je pronađe uprkos svemu, a kada se to desi u trijumfalnom finalu prisustvujemo transformaciji Anđeline od melanholične devojke u pravu princezu.

Urednica Ksenija Stevanović