Knjiga između relikvije i fetiša – zašto i koliko i dalje čitamo?

U Beogradu pre malo manje od mesec dana odigrao se Festival epske fantastike koji je privukao dosta pažnje publike i čitav niz visokoprofilnih gostiju. Iako je festival imao mnoštvo različitih sadržaja vezanih za različite umetnosti i oblike razonode, za nas je on povod da se – u iščekivanju redovnog Sajma knjiga koji počinje u sledeću subotu – posvetimo pitanju moderne čitalačke kulture u Srbiji, a i šire. Naime, „epska fantastika“ je na svetsku kulturnu scenu stupila kao primarno književni žanr, da bi se odatle radijalno širila u druge umetnosti – strip, ilustraciju, muziku, film, video-igre itd. Za sve to vreme, književnost je i dalje bila vezivno tkivo koje je uspostavljalo mostove između različitih umetničkih pravaca, ona je predstavljala zajedničku strast za različite supkulture i glavni izvor priča koje su se prenosile u druge medije. I to se nekako videlo i na ovom Festivalu, koji je imao klasični oblik modernog konvencijskog vašara – sa takmičenjima u kostimiranju, multimedijalnim izložbama, turnirima igara na tabli, radionicama za farbanje minijatura i sl. – ali su u centru svega ipak bila književna izdanja i gostovanja autora iz sveta knjige.

Prirodno se, međutim, postavlja pitanje da li su epska i naučna fantastika sa svojom živom i šarolikom kulturom nekakvi izuzeci koji potvrđuju pravilo (ili bar mnogo sumornih predskazanja) o tome da pisana umetnost gubi svoju relevantnost. Na kraju krajeva, tiraži svetskih bestselera čak i u tim popularnim žanrovima počivaju više na sili privlačnosti supkulture i politike identiteta, nego na snazi reči kao takve. U tom kontekstu, lako se stiče utisak da je klasična, čista i nepatvorena književnost postala neka vrsta kulturnog fetiša i statusnog simbola, ali da je njena kulturna relevantnost svedena na konzervaciju klasika i svojevrsni kulturni elitizam – kao što se već u velikoj meri desilo sa klasičnim slikarstvom, operom, pozorištem, pa u određenim smislu čak i filmom.

Koje je mesto knjige i čitanja u modernoj svetskoj i srpskoj kulturi, koji su aktuelni čitalački trendovi, da li je fantastika naročito otporna na izazove vremena i šta je budućnost čitanja i književnosti uopšte, o svemu tome ćemo razgovarati sa prevodiocem i piscem Ivanom Jovanovićem Najtflajerom.

Autor „Gozbe“: Nikola Tanasić