O stvaralaštvu Džona Kejdža

U današnjoj emisiji Vreme muzike, koju uređuje Gorica Pilipović, setićemo se velikog, provokativnog i nekonvencionalnog stvaraoca muzike HH veka Džona Kejdža, i to posebno u njegovim njujorškim godinama.

Kada su se krajem sedamdesetih godina prošlog veka Kejdž i njegov životni i profesionalni partner, baletski igrač i koreograf Mers Kaningem uselili u svoje potkrovlje na Menhetnu, Kejdž je bio na stvaralačkoj prekretnici. Imao je 66 godina i za njim su već bila ostvarenja poput ciklusa Sonate i interludijumi, Koncerta za klavir i orkestar, Arije za Keti Berberijan i revolucionarnog 4.33. Ta ostvarenja su uzdrmala svet klasične muzike krenuvši u pravcu suprotnom od onoga što je klasična muzika do tada značila. Ali, krajem sedamdesetih godina ta dela su bila već uveliko poznata, stara tako reći decenijama, postala su već pravi klasici muzičke avangarde – što je paradoks koji je zbunjivao i samog Kejdža. Put od Sonata i interludijuma do koncepta 4.33 govori, u stvari, o Kejdžovom putovanju u mikrokosmos.