Šta će nam škola u životu – o obrazovanju i antiobrazovanju

Masovni studentski protesti koji su prethodnih meseci poprimali razmere sveopšte nacionalne revolucije ukazali su srpskom društvu na dubinsku protivrečnost u njegovom odnosu prema školskoj i fakultetskoj omladini i akademskom kadru. Sa jedne strane, „mladi i pametni“ se fetišizuju do statusa polubožanstva, a gola činjenica da su u pitanju studenti (ili čak budući studenti) nekog od srpskih univerziteta dovoljna je da im se na političkoj sceni ukaže apsurdna količina poverenja, koja je čak kulminirala masovnim pozivima da „studenti sastavljaju vladu“. Sa druge strane, u svim porama društva zapečen je prezir prema „školi“ koja „decu ništa ne uči“, koja je „potpuno neprilagođena životu“ i koja se u govoru sve češće u potpunosti menja razumljivijim i operativno upotrebljivijim pojmom „diplome“. Odnos svih slojeva društva prema sistemu obrazovanja je duboko ciničan i snishodljiv, dok su akademski građani izloženi preziru kada pokušavaju da na javnoj sceni istupe kao autoritet, a laskanju i podilaženju kada svoj autoritet treba da pozajme nekome drugom.

Decenijama se u Srbiji svaka priča o prosveti svodi na „reformu sistema obrazovanja“, pa uprkos toj večnoj reformi i večitoj „implementaciji evropskih standarda“, zaključak je poražavajući – kvalitet obrazovanja u zemlji je sve niži, a mladi ljudi izlaze iz škola i sa fakulteta sa sve manje znanja. Pritom se „kvalitet škole“ sve više meša sa „socijalnim standardom škole“, pa se tako javnost više bavi temama kao što su klimatizacija učionica, težina ranaca i vršnjačko nasilje, nego pitanjem da li je obrazovni sistem sposoban da vrši svoju osnovnu funkciju – da obezbedi nesmetano dugoročno funkcionisanje društva i države. Kada su u pitanju niže škole, ovaj trend je već doveo do klasne segregacije između državnih i privatnih škola, a politička kampanja koja se trenutno vodi protiv državnih univerziteta preti da istu stvar učini i sa visokim obrazovanjem.

Da li je obrazovni sistem u Srbiji pred kolapsom i sa kojim pretnjama se suočava, da li je degradacija školstva stvar kolonijalne politike ili opšte krize vrednosti Globalnog zapada, da li je visoko obrazovanje stvar klasnog ili geopolitičkog prestiža, i postoji li izlaz iz aktuelne krize, pitaćemo sociologa i profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu Slobodana Antonića.

Autor „Gozbe“: Nikola Tanasić