Artur Saliven

Prethodnih 10 godina proveo je pod oreolom najveće uzdanice engleske muzike. Ovaj sin jednog Irca, vođe vojnog orkestra, već sa 8 godina je savršeno dobro znao da svira svaki instrument iz očevog ansambla, sa 13 je uspeo da mu jedna od pesma koje je komponovao bude štampana. Imao je 14 kada mu je dodeljena tek ustanovljena Mendelsonova stipendija, koja mu je omogućila da postane student Kraljevske akademije za muziku. Sa 16 je shvatio da je Engleska suviše mala za njega i uputio se na studije u Lajpcig i tu napravio još brže korake ka muzičkoj zrelosti.

Početkom 1862. godine vratio se u London. 15. aprila, njegova orkestarska svita za Šekspirovu „Buru“ bila je izvedena u Kristal Palasu sa tako velikim uspehom, da je mladi autor najednom postao kompozitor o kojem svi govore. Tom koncertu prisustvovali su mnogi ugledni ljudi Londona, između ostalih i Čarls Dikens, koji je nakon izvođenja prišao mladom autoru da se upoznaju i rekao: „Nisam muzički kritičar, ali znam da sam upravo čuo veoma značajnu muziku".

U nekoliko narednih godina, Salivenov ugled kao kompozitora rastao je ogromnom brzinom. Pred njega, dvadesetogodišnjaka, postavljen je zadatak da stvori identitet engleske muzike i oslobodi je nemačkog uticaja. Tom izazovu da postane prvi nacionalni kompozitor ozbiljne muzike, koji ga je motivisao kao mladića, nije mogao da odoli ni kao zreo kompozitor. Bio je pozivan da komponuje muziku za razne velike prilike, kao i da diruguje na svim važnim festivalima. Obavljao je i dužnost orguljaša na dva mesta u Londonu. Ali, nije ozbiljna muzika ta koja ga je učinila besmrtnim, iako su njegova duhovna dela dostigla ogromnu popularnost. Njegovi savremenici su očito prednost davali njegovim operetama, koje je radio u tandemu sa libretistom Vilijamom Gilbertom.

Vreme muzike posvećeno je burnoj životnoj i autorskoj biografiji Artura Salivena.

Autor emisije je Ivana Komadina.