Grdno sudilište – Kosovo kao razmeđe epoha u svetskoj politici

Srbima se često govori da pridaju prevelik značaj svojim političkim problemima i zaboravljaju da su u velikom poretku stvari samo jedna „mala, siromašna zemlja koja nikome nije bitna“, pa samim tim nema pravo ni da pretenduje na bilo kakav uticaj na svetsku politiku velikih i moćnih. Ta kleveta bi možda i prošla, da nas upravo veliki i moćni stalno ne podsećaju da to jednostavno nije tačno. U tome, naravno, prednjači Rusija, čiji političari i diplomate ne propuštaju priliku da podsete svet da nakon nelegalne i siledžijske agresije na SR Jugoslaviju „ništa više nije bilo isto“, pa se tako i posthladnoratovski (a velikoj meri i prosto „posleratni“) svetski poredak meri različitim aršinima „pre i posle Kosova“.

Da nije u pitanju samo jedna propaganda mema srpsko-ruskog hibridnog rata protiv globalnog svetskog poretka svedoči ponavljanje teze o Kosovu kao „mestu gde je sve pošlo naopako“ (odnosno gde je, rečnikom srpske epike, „palo Carstvo“) među uglednim i uvaženim javnim ličnostima širom sveta, koje se sve češće može čuti i na mestu gde je to donedavno bilo nezamislivo – u američkom političkom mejnstrimu. Tako je jednim od portparola Pentagona nedavno postala Kingsli Vilson, Srbima poznata po parafraziranju čuvenog Trampovog MAGA slogana rekavši make Kosovo Serbia again („učinimo Kosovo ponovo Srbijom“).

U tom vihoru prevrednovanja svih vrednosti, sami Srbi deluju nespremno i dezorijentisano, često ponavljajući opšta mesta propagande kojom smo bombardovani četvrt veka. Nije jasno kako treba da se postavimo prema ovim disonantnim tonovima iz Vašingtona – da li treba da budemo pragmatični i da se ulizujemo novoj upravi hegemona u nadi da će sam da nam vrati ono što nam je oteo? Da li bi takvo vraćanje Kosova bilo pobeda, ili poraz? I da li je sukob Srba i Amerike 1999. godine bio „plod spleta nesrećnih okolnosti“, ili ipak jedan metafizički nesporazum?

Šta Kosovo danas znači Srbima, šta Rusima, a šta Amerikancima, da li smo ga ’99. nepovratno izgubili ili već odbranili, da li treba da ga osvojimo ili da čekamo da nam kao zrela kruška samo padne u krilo, najzad, kome ćemo se prikloniti carstvu – sve su to pitanja na koja će nam odgovore dati istoričar, politikolog i kolumnista Nebojša Malić.

Autor „Gozbe“: Nikola Tanasić